Ruska fotonaponska energetika je perspektivna, ali zasad nije aktuelna

Broj i kapacitet solarnih elektrocentrala raste u celom svetu. Samo ne u Rusiji. Zemlja pre svega energiju dobija iz ugljovodonika, njihove rezerve su velike, a sami energenti su jeftini. U ovakvim uslovima nema pretpostavki za brz razvoj fotonaponske energetike, metode za proizvodnju električne energije iz solarne energije. Međutim, one će se obavezno pojaviti, sigurni su stručnjaci.

Danas su glavni potrošači solarne energije: Nemačka, Italija, SAD, Kina, Francuska i Japan. U svetu je prošle godine priključeno 27,7 gigavata novih solarnih centrala – dve trećine više nego 2010. godine. Svoju ulogu ovde je odigrala nesreća na japanskoj nuklearci „Fukušima“. Posle nje je, na primer, Nemačka odlučila da se postepeno odrekne korišćenja atomske energije, unapređujući obnovljive izvore – sunce i vetar.

U Rusiji zasad ipak nema govora o konkurenciji između tradicionalne i alternativne energetike. Solarni projekti su ograničeni, bez obzira na to što je svojevremeno SSSR bio jedan od pionira u izradi solarnih ćelija za napajanje. Danas se fotonaponska energetika uglavnom razvija na jugu zemlje, u Krasnojarskoj pokrajini i Stavropolju, gde ima mnogo svetlosti i toplote. Između ostalog, neki objekti olimpijskog Sočija će se napajati energijom sunčevog zračenja. Međutim, procenat ovakvih ekoloških projekata je krajnje mali, maksimum pola procenta u energetskom bilansu zemlje. Ova situacija se može izmeniti samo uz pomoć moćne podrške države, uverena je analitičar za sirovine Irina Filatova. „Pošto solarne elektro centrale spadaju u skuplje, u sadašnjim uslovima rada tržišta električne energije na veliko razvoj solarne energetike bez državnih subsidija je praktično nemoguć,“ – ističe ona. Rusija u podršci perspektivne energetske grane može da iskoristi iskustvo Nemačke u kojoj državne banke daju kredite za solarne sisteme s niskim kamatama. Niz evropskih zemlja, kao i Kanada, Kina i Australija, uveo je specijalne tarife za kupovinu ekološki čiste električne energije, koja se subsidira iz državnog budžeta.

Međutim, radi se o tome što nema velike potrebe za fotonaponskom energijom u zemlji, Rusija lako izlazi na kraj s jeftinijim energentima, objašnjava analitičar Roman Tkačuk. „Treba da postoji potreba za korišćenjem alternativnih izvora energije. Za Rusiju zasad nije aktuelno korišćenje solarne energije. Zemlja u potpunosti zadovoljava svoje energetske potrebe drugim resursima kao što su nafta, gas i ugalj. Takođe postoje hidro energetika i atomska energetika,“ – smatra stručnjak.

Dakle, po prognozama stručnjaka, u Rusiji u narednih 5-7 godina udeo solarne energetika u opštoj strukturi energetskog tržišta teško da će porasti za više od 1%. Ipak, na ovaj ili onaj način u buduće će ruska fotonaponska energetka naći prostor za sebe. Zasad će glavni potrošač energije solarnih ćelija biti kosmička grana, za koju je fotonaponska energetika već odavno postala potreba.