Javne igre oružanih barona

U završni stadijum stupili su pregovori o kontroli trgovine konvencionalnim naoružanjem. U julu, podseća Le Mond, planira se potpisivanje sporazuma pod okriljem UN koji će zabraniti da se prodaje streljačko naoružanje, municija i oklopna tehnika režimima koji vode borbena dejstva protiv sopstvenog stanovništva. Analitičari su skoro uvereni da u najboljem slučaju de fakto to će biti dokument deklarativnog karaktera.

Sve konfliktne zone u većoj ili manjoj meri pothranjuju se barutom vodećih proizvođača Evrope i SAD. Trgovina oružjem, kao što se zna, vrlo je profitabilan biznis. Upravo iz tog razloga potpsivanje, tim pre realizacija sporazuma njenog ograničenja čini se malo realnom, ubeđen je ekspert Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin. Po njegovom mišljenju, budući dokument očekuje sudbina sporazuma o zabrani kasetnih bombi – potpisalo ga je više od sto država. Ali među njima nema SAD, Kine, Rusije i drugih zemalja koje proizvode takvo oružje. Zato se ovaj sporazum ne može smatrati delotvornim.

Francuski list Le Mond posebno akcentuje pažnju na to da će se novi sporazum ticati između ostalog isporuka ruskog naoružanja vladi Sirije. Oružje, koa i vazduh, potrebno je takođe ustanicima u DArfuru, sukobljenim stranama u Francuzima omiljenom Čadu, vladi Malija za zaštitu od tuarega i na mnogim mestima.

Naoružavajući pojedinu zemlju, Zapad polazi od logike svoje velike humanitarne misije, smatra Aleksandar Hramčihin. Osim toga, evropske vlade nalaze se pod vrlo jakim pritiskom javnog mnjenja i sredstava masovnog informisanja, rekao je ekspert u intervjuu za Glas Rusije.

Vrlo bolna pojava za Zapad bio je genocid u Ruandi 1994. godine, kada je poginulo preko milon ljudi, a oni ništa nisu uradili. I od tada se smatra da se nešto slično ne sme dopustiti. Zbog toga se desila agresija na Kosovu, zato što tamo Zapad nije imao nikakve realne interese. To je bila intervencija posle koje je samo postalo gore. Tačno tako i u Libiji: započela je masovna histerija da će sada Gadafi uništiti blagorodne ustanike. Jednostavno tamo više Zapad nije imao izlaz, osim da započne rat. U Siriji se ista varijanta ne ponavlja zato što je u Siriji armija mnogo jača nego u Libiji. To je jedini uzrok u suštini.

U stvari, kada je reč o trgovini oružjem, teško da se može govoriti o nekim humanitarnim razlozima. Setimo se Irangejta – CIA je tajno prodavala Iranu oružje mimo zvaničnog embarga, a od dobijenog novca je finansirala pobunjenike u Nikaragvi, kršeći odgovarajuću zabranu sopstvenog Kongresa. Za vreme Folklandskog rata Argentinci su potapali britanske brodove francuskim raketama, mada su Francuska i Velika Britanija susedi i politički saveznici. Tako da su svi sporazumi o kontroli naoružanja ništa drugo do otvorene igre za javno mnjenje.