Na Kosovu će biti uveden nemački red

Uskoro će trojka međunarodnih posrednika za Kosovo dati svoje predloge o statusu ove pokrajine. Kako saznaje, Jat, jedan od njih će biti ideja regulisanja odnosa između Srbije i Kosova po modelu koji su 1972. godine primenile dve Nemačke.
SP: Do sada trojka nije davala sopstvene predloge za Kosovo. Predstavnici Rusije, SAD i EU koji u nju ulaze samo su slušali mišljenja srpske i albanske strane, pokušavajući da pronađu tačke dodira među njima. Ipak, kako priznaje list KOmersant izvor blizak trojki, sredinom septembra postalo je jasno da same strane teško da će ikada doći do zajedničkog imenitelja i da trojka treba da deluje aktivnije, pojačavši pritisak na njih.

SP: Krajem septembra u Njujorku je bio održan sastanak ministara inostranih poslova zemljama-članica kontakt grupe za Kosovo, na kojoj je bio usvojen dokuemnt koji poziva trojku da istupi sa svojim predlozima za rešenje kosovskog problema. Posrednici zaista moraju da požure. Mada Rusija smatra da pregovori od statusu Kosova treba da traju dok Beograd i Priština ne dođu do kompromisnog rešenja, SAD i EU stalno podvlače da je mandat trojke ograničen do 10. decembra, posle čega će pregovori biti prekinuti. Vašington i Brisel su uvereni da pitanje statusa Kosova ne trpi odlaganja, jer će za pola godine ili godinu taj problem biti samo produbljen.
SO: Ne radi se tiliko o opasnosti od novog zaoštravanja situacije na balkanu u slučaju da formula za Kosovo ne bude pronađena. Kosovski problem je svojevrsni test jedinstva EU i provera odnosa između Rusije, SAD i EU. Ako se trojka saglasi da istupi sa jedinstvenim predlogom za Kosovo, to će biti prvi slučaj za poslednje vreme kada će se Rusija i SAD naći zajedno po važnom pitanju međunarodne politike, smatra sagovornik lista.

SP: Mogućnost da trojka istupi sa zajedničkim inicijativama će biti 20.novembra u Briselu, gde će bito održana naredna runda pregovora o Kosovu. Po rečima izvora Komersanta, trojka je došla do zaključka da praktično jedini put za rešavanje kosovskog problema može da bude sporazum o neutralnom statusu pokrajine, kao i regulisanje odnosa između Srbije i Kosova po modelu koji su 1972. primenjivale dve Nemačke.

SP: Da podsetimo da su tada FRG i DDR potpisale sporazum o osnovama međusobnih odnosa. Dve nemačke države priznale su međusobno postojanje i dogovorile se o karakteru uzajamnih odnosa. Taj sporazum je regulisao odnose dve Nemačke sve do njihovog ujedinjenja posle skoro 30 godina. Glavno pitanje je u tome da li mi možemo da predložimo sporazum koji će povezati Kosovo sa Srbijom, koji će dovesti do pojave obaveza između strana, osigurati bezbednsot sprskoj zajednici na Kosovu, ne pominjući pri tome budući status Kosova, pojasnio je Komersantu izvor blizak trojki.

SP: Kako bi formula dve Nemačke bila položena na pregovarački sto, sa njom treba da se konačno saglase Moskva, Vašington i Brisel. Za sada nismo uvereni da ćemo dobiti zeleno svetlo od vlasti Rusije, SAD, EU za iznošenje predloga o neutralnom statusu Kosova. Ako zeleno svetlo daju svi učesnici trojke, predstavićemo taj predlog na razmatranje strana, izjavio je sagovornik novinaru lista Komersant.

SP: Zapadni diplomati bliski pregovorima smatraju da Priština i Beograd mogu da se slože sa predloženom varijantom. Po njihovim rečima, čak ako kosovari objave nezavisnost, oni sve jedno ostaju zavisni od okruženja: graničiće se sa Srbijom, zavisiće od nje u važnim pitanjima ekonomije i biznisa. Posle jednostranog proglašenja nezavisnosti kosovari se neće naći u raju, govore zapadni diplomati, zato u njihovim interesima nije da se sateruju u situaciju u kojoj protiv njih mogu da budu primenjene ekonomske sankcije. Srbiji su potrebni efikasni mehanizmi radi zaštite svoje zajednice na Kosovu, a posle potpisivanja sporazuma o neutralnom statusu Priština će dobiti obaveze pred kosovskim Srbima, pri čemu garantovane od strane međunarodne zajednice. Ako Beograd odbije da potpiše sporazum, može da ostane bez ičega.

SP: Ipak, sagovornik Komersanta priznaje da je šansa za sklapanje sporazuma između Beograda i Prištine do 10. decembra pak mala. I kao da potvrđuju te opaske, obe strane odbile su ideju davanja nutralnog statusa Kosovu. A to znači da se rad trojke od 120 dana u potpunosti može završiti bez rezultata.

SP: Nastavljamo pregled ruske štampe. Ne traba „predavati“ Srbiju, poziva član Državne dume RF, preporučen z adužnost stalnog predstavnika RF u NATO-u Dmitrij Rogozin na stranicama lista Argumenti i fakti.
SP: Kada se 1938. britanski premijer Čemberlen vratio iz Minhena posle potpisivanja poznatog sporazuma o predaji Čehoslovačke Hilteru, Vinston Čerčil mu je rekao: Imali ste izbor između obeščašćenja i rata. Izabrali ste obešćaščenje. Uz to ćete dobiti i rat“. Danas su te reči više nego aktualne u vezi sa stavom Zapada u pogledu odnosa prma problemu odvajanja Kosova od Srbije. 10. decembra SB UN treba da donese tim povodom konačnu odluku, piše gospodin Rogozin.

SP: U čemu se sastoji taj stav? Po mom mišljenju on se svodi pretežno na predloge Srbima da stupe u EU i NATO, kao i obećanje da im se pruži finansijska pomoć. Glavni uslov je: istrgnuti srce iz svojih grudi – prihvatiti Ahtisarijev plan i dati Kosovo Albancima. Ako Srbija se pristane na te planove, ona će ostati i van NATO-a i van EU i bez novca.
SP: Želeo bih da napomenem, piše Dmitrij Rogozin, da je svet pre svega ravnoteža nacionalnih interesa. Mirom se ne sme nazivati stanje političkih odnosa kada se jedna od strana oseća oštećenom, uvređenom i poniženom. Takav mir se naziva kapitulacija. U suštini, Srbija do sada nije kapitulirala. Ni kada je bila podvrgnuta vojnom udaru NATO-a, ni kada je izručila Haškom tribunalu svog nacionalnog lidera Slobodana Miloševića. Ali sada joj se predlaže nova etapa skraćenja njenog suvereniteta, ovog puta teritorijalnog. Pri tome reč je o iskonskoj sprskoj zemlji – kolevci sprske pravoslavne civilizacije. Upravo na Kosovu se nalaze hiljade drevnih pravoslavnih manastira i crkava, u kojima su istorijski i kulturni spomenici sačuvani čak u vreme osmanskog osvajanja.

SO: I to se zove mir? Ne, to ni iz daleka nije mir! To je krajnje opasna situacija koja preti totalnom krizom na čitavom Balkanu. Takav mir će skrivati pretnju još strašnijeg i težeg rata. Šta imam u vidu? To što na primer otcepljenje Kosova može da da impuls daljem ustinjavanju Balkana, i taj presedan će biti veoma veliko iskušenje za druge problematične teritorije Evrope, u kojima se dešavaju slični demografski procesi.

SP: Da podsetimo, nastavlja Dmitrij Rogozin, da su savremeni problemi Kosova nastali upravo u toku migracionih i demografskih procesa, kada se brojnost Srba na teritorije pokrajine smanjila na fonu masovne migracije Albanaca i njihovog većeg nataliteta. Svega za nekoliko decenija albansko stanovništvo u tom srcu Srbije našlo se u većini. Ali znači li to da zbog toga treba Albancima dati mandat na državni suverenitet? Ako da, zašto da se on ne da Turcima koji žive u Nemačkoj? Šta se u tom slučaju može destiti sa Berlinom, koji po broju Turaka danas zaostaje samo za Ankarom i Istambulom?

SP: Imam i druga pitanja za Zapad – piše član Državne dume RF. Zašto se, pitam se, glavnim krivcima za balkansku tragediju smatraju upravo Srbi? Ako se razaberemo, revolucionarni napad imali su i Hrvati, i bosanski muslimani, i Albanci, možda čak i Slovenci. Ali evropljani, koji suprošli kroz mnogo ratova, ne sećaju se najvažnijeg: ne sme se unižavati čitav narod. Da podsetimo, da je uniženje nemačkog naroda Versajskim mirom koji je okončao Prvi svetski rat, dovelo na vlast Hitlera. Treba li da nasedamo dva puta na istu zamku?

SP: Ako Evropa želi da je Srbija čuje, da se Srbi nezavisno od svoje političke orijentacije slože sa preporukama ujedinjene Evrope u odnosu prama kosovskoj drami, onda te savete ne treba davati u stilu američkog kauboja – uz pomoć bombi i krstarećih raketa, već u formatu direktnog dijaloga. Ne sme se usađivati evropska kultura bičem. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati.
SP: I poslednje: stav Rusije. Mi smo protiv grubog kršenja međunarodnog prava. Protiv smo revidiranja granica Srbije. I taj stav neće se izmeniti posle smene vlasti u Kremlju u martu 2008. – zaključuje Dmitrij Rogozin.
SP: Slušali ste pregled ruske štampe na balkanske teme koji je za vas pripremio Timur Blohin.