Rusija ne namerava da hrani tuđu vojsku

U Rusiji se je 23. februara obeležio Dan branilaca Otadžbine – jedan od najpoštovanijih praznika u zemlji. Ovog dana predsednik Dmitrij Medvedev je učestvovao  u svečanoj ceremoniji polaganja venca na Grobu Nepoznatog junaka i uručio povelje o dodeli zvanja „Grad vojne slave“ Lomonosovu, Kovrovu, Taganrogu i Petropavlovsk-Kamčatskom. Međutim, većini stručnjaka za oblast naoružanja nije nimalo do slavlja, oni razmatraju jedan od članaka programa predsedničkog kandidata Vladimira Putina, posvećen problemima nacionalne bezbednosti.

Rusija ne namerava da hrani tuđu vojsku. Njoj su potrebne moćne oružane snage, koje će sigurno obezbediti suverenitet zemlje. U predstojećoj deceniji u vojsku će stići preko 400 međukontinentalnih balističkih raketa, oko 100 satelita vojne namene, preko 600 savremenih aviona i 2.300 najnovijih tenkova. Ogromna zamena tehnike čeka i rusku flotu: ona će dobiti oko 20 višenamenskih podmornica i preko 50 borbenih brodova. Ove cifre je analizirao glavni urednik časopisa „Nacionalna bezbednost“ Igor Korotčenko.

Stepen kompletiranosti Oružanih snaga Rusije novim vrstama i obrascma oružja od sadašnjih 15 procenata će do 2020. godine porasti do 70 procenata. Sve ovo će omogućiti da naša armija i flota mogu adekvatno da reaguju na pretnje i izazove nacionalne bezbednosti. Oni će biti u skladu s jačanjem Rusije kao velike vojne države. 

Podjednako je važno i rešavanje kadrovskih problema – savremenom tehnikom treba da upravljaju profesionalci. Planirano je da ih do 2017. godine u milionskoj Ruskoj vojsci bude 700 hiljada. A 2020. godine će se broj vojnika u redovnoj službi smanjiti do 145 hiljada, trenutno se poziva preko 200 hiljada novih vojnika. Sad treba definisati perspektivnu ideologiju modernizacije vojske, ističe odgovorni urednik novina „Nezavisni vojni pregled“ Viktor Litovkin.

I Vladimir Putin je govorio o perspektivi ne samo za sledećih 10 godina, za koje je naveo određenu količinu naoružanja, koje vojska treba da dobije, već i perspektive do 2050. godine. Zašto graditi ovakvu ideologiju? Svet se menja, vrlo brzo se menja. Šta će biti? Treba da shvatimo kakvi ratovi nas očekuju. 

Danas su Rusiji potrebni mehanizmi reagovanja i to ne samo na opasnosti koje već postoje. Treba da naučimo da „gledamo iza horizonta“, da procenjujemo karakter pretnji godinama unapred. To je ozbiljan zadatak, koji zahteva mobilizaciju mogućnosti civilne i vojne nauke, algoritama pouzdane, dugoročne prognoze. Treba obratiti pažnju da Putinov članak nije objavljen u vojnom izdanju, već u opštenarodnoj „Rosijskoj gazeti“, nastavlja Viktor Litovkin.

Samim tim on ističe da su problemi vojske, problemi vojno-industrijskog kompleksa – problemi našeg naroda. Celo društvo treba time da se bavi, a ne prosto da gleda kako vojska maršira na Crvenom trgu i da joj aplaudira. 

Glavni zadatak se sastoji u tome, završava svoj programski članak premijer-ministar RF Vladimir Putin, da ne iscrpevši, već umnoživši ekonomske snage zemlje, stvorimo takvu vojsku, takav odbrambeno-industrijski kompleks, koji će Rusiji moći da obezbede suverenitet, poštovanje partnera i čvrst mir.