Kolo srpskih sestara zove turiste

Brčko – Sem reprezentativnog zdanja Gradske većnice, sagrađenog 1892. u pseudomavarskom stilu po idejnom i izvođačkom projektu arhitekata Aleksandra Viteka i Ćirila Ivekovića, oronule i prilično zapuštene Krsmanovića kuće, izgrađene 1865, te kuće Kučukalića, koja je, uspravna, upravo dočekala 100. leto, Brčko nema starih građevina zbog kojih bi mu turisti odasvud hrlili. Ima, doduše, nekoliko sakralnih objekata, u prošlosti više puta rušenih i spaljivanih, poput crkve Uspenija presvete Bogorodice, ali te bogomolje nisu mesta da bi ova posavska varoš postala primamljiva za verske hodočasnike.

Podneblje je takvo da na njemu teško može da „uspeva” seoski turizam; da bi u sela poput Šatorovića, Bijele, Krbeta, Štrepaca, Rašljana, Kalajdžija počeli da stižu karavani turista iz belog sveta željnih domaće hrane, cvetnih livada i žuborećih potočića.

U Brčko se nikad nije dolazilo da bi se prenoćilo u nekom od njegovih hotela, poput „Jelene” i „Grand Posavine” u centru grada, pa se odatle, posle doručka, krenulo u razgledanje grada. Uprkos tim činjenicama, brčanska vlada lane je svome Odeljenju za privredni razvoj, sport i kulturu pridodala, kao privezak, i Pododeljenje za turizam. Takvim proširenjem nadležnosti bili su zatečeni i starosedeoci Brčkog.

Nije trebalo da protekne puno vode Savom da bi se razotkrila stvarna pozadina formiranja Pododeljenja za turizam pri resornom vladinom odeljenju za privredni razvoj, sport i kulturu. Postade javna tajna da je celu halabuku oko transformacije u tom delu izvršne vlasti zarad tobožnje afirmacije distrikta i u turističkom pogledu izazvalo jedno kadrovsko uhlebljenje.

U Pododeljenju se, kao nedonošče, „rodila” ideja da bi vredelo pokušati da se promovišu, makar i imaginarni, turistički potencijali distrikta Brčko. Nimalo vispreno, njenu realizaciju formalno-pravno poverili su Kolu srpskih sestara „Majka Jevrosima”, brčanskom humanitarnom, nevladinom udruženju, kojem je više nego neprimereno da se bakće „projektima” u vezi sa izdavaštvom, delatnošću kojoj nisu vični.

Pre neki dan, taj „projekat”, sačinjen delom u formi brošure, čiji je naslov „Narodno stvaralaštvo u funkciji razvoja turizma u Brčko distriktu BiH”, delom u formi video zapisa naslovljenog sa – „Promocija turističkih potencijala Brčko distrikta BiH” svečano je promovisan.

U to je vlada distrikta Brčko uložila 6.700 KM, a ostatak do 9.720 KM nadomestili su Ministarstvo za trgovinu i turizam u Vladi Republike Srpske i sam izdavač – Kolo srpskih sestara „Majka Jevrosima”.

Iz sadržaja knjižice od stotinak stranica, teško se može dokučiti koji su to vredni turistički potencijali distrikta Brčko da ih treba prezentovati kao „razvojnu šansu”, kako je ocenjeno u njenom predgovoru. Još manje se te blagodeti mogu prepoznati iz video zapisa koji je predočen učesnicima promocije dvodelnog „projekta” s potpisom Kola srpskih sestara „Majka Jevrosima”

Brčko. Čitalac ostaje u dilemi da li se putnik namernik poziva da vidi Gradsku većnicu u kojoj će uskoro, posle restauracije i iseljenja Gradske biblioteke i Galerije, da stoluje gradonačelnik sa svojom svitom, ili da prošeta osam miliona KM vrednim gradskim šetalištem, ili da vidi obnovljene džamije i crkve, ili da prepiše neki od recepata tradicionalnih nacionalnih jela u ovom kraju…