Ekonomski udarac zadat trgovini drogom

Investicije u ekonomiju zemalja Centralne Azije doprineće smanjenju tranzita heroina iz Avganistana, uveren je šef Federalne službe Rusije za kontrolu trgovine drogom (FSKD) Viktor Ivanov. On je saopštio da će Rusija pomoći ekonomski razvoj država u regionu. Danas tradicionalne metode borbe usmerene na otkrivanje droge ne dovode do pobede nad trgovinom drogom.

Šef nadleštva za borbu protiv trgovine drogom je istakao da se problem globalne trgovine drogom iz Avganistana može rešiti samo uz pomoć razvoja ekonomije zemalja Centralne Azije. Pre svega treba govoriti o stvaranju nove proizvodnje i otvaranju radnih mesta za stanovništvo. Tada tranzit droge više neće biti jedini izvor prihoda.

Rusija namerava da proširi svoje ekonomsko prisustvo u Avganistanu. Ovo je u svom članku „Rusija i svet koji se menja“ napisao premijer-ministar Rusije Vladimir Putin. „Avganistan je naš blizak sused i mi smo zainteresovani za to da se ova zemlja razvija stabilno i mirno. I što je glavno – da prestane da bude izvor opasnosti od droge. Ulogu Rusije vidim u tome da uz aktivno učestvovanje zemalja-suseda pomogne avganistanskom narodu u stvaranju stabilne ekonomije,“  kaže se u članku.

Nakon odlaska međunarodnih snaga iz Avganistana Rusija će svojim investicijama pokušati da oživi ekonomiju zemlje, - istakao je šef Federalne službe za kontrolu trgovine drogom Viktor Ivanov.

Danas budžet ove zemlje iznosi 12 milijardi dolara, od toga je manje od 2 milijarde – prihod samog Avganistana. Sve ostalo je međunarodna pomoć. Međutim, već je niz zemalja, koje tamo drže svoje vojne kontingente, izjavio da će s njihovim odlaskom iz Avganistana njihove investicije u ekonomiju biti smanjene 2-3 puta. Investicije će se prekinuti, trgovina drogom je tamo uhodana i šta dalje? Zato je, naravno, najispravniji put – povećanje investicija u ekonomiju Avganistana.

Po podacima Viktora Ivanova, u Evropi se godišnje troši više od 700 tona droge na opijumskoj osnovi. U Rusiju se svake godine isporučuje oko 540 tona opijata. U svetu su stvorena dva globalna centra trgovine drogom: heroinski – u Avganistanu i kokainski – u Latinskoj Americi. Gigantsko kretanje narkotičkih masa dovodi do geopolitičkih posledica, upozorava šef FSKD. Kao primer naveo je Južnu Ameriku u kojoj se sad odvija borba za kontrolu puteva kokaina, a narkokarteli pokušavaju da zamene organe vlasti.

Tradicionalne metode borbe usmerene na presecanje trgovine drogom ne daju bitne rezultate. Upravo zato je Rusije odbila da podrži predlog SAD o stvaranju u Centralnoj Aziji odreda za pronalaženje droge, ističe Viktor Ivanov.

Što se efikasnije otkriva i zaplenjuje droga, tim su ovi narkotici skuplji, tim je veća dobit narkokartela. Zato pristup treba da bude kompleksan – to je nastavak policijskih mera za zaplenu droge, to su aktivnosti međunarodne zajednice za obustavljanje proizvodnje droge u zemljama, i napokon, to su aktivnosti usmerene na kompleksno unapređenje ekonomije kako bi se lokalnom stanovništvu obezbedio posao.

Viktor Ivanov poziva da se odreknemo još jednog krajnjeg pristupa, koji se s vremena na vreme u masovnoj svesti pojavljuje kao jedino ispravan način za rešavanje problema – legalizacije droge. Po mišljenju Ivanova, iza takvih kampanja u štampi stoje velike finansijske ustanove koje na taj način pokušavaju da operu prljav novac.