Sarajevo ostaje bez Srba

Iseljavanje Srba iz Sarajeva ne jenjava i ako se ništa ne promeni u našem položaju ovaj grad će u dogledno vreme ostati bez srpskog stanovništva, kaže Jovan Janjić.

Banjaluka, maja – Da danas u Sarajevu živi 44.000 Srba, koliko ih je prema podacima Zavoda za statistiku Federacije BiH, reči poglavara Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafe efendije Cerića – „Iznenađen sam koliko se u poslednje vreme napada Sarajevo i njegov stoletni duh života i komšiluka” – zvučale bi barem donekle uverljivo.
Direktora Demokratske inicijative sarajevskih Srba Jovan Janjić za naš list kaže da podaci federalnog Zavoda za statistiku ne mogu da potkupe stvarnost. „Do ove brojke došlo se na osnovu izdatih ličnih karata, neophodnih za ostvarivanje imovinskih prava – od vraćanja kuća i stanova, do penzija. Niko ne zna koliko Srba živi u Sarajevu, jer popisa nije bilo od 1991. godine, kada nas je bilo oko 140.000. Naše procene govore da nas je sada manje od 12 hiljada”, kaže Janjić.

Srbi se i danas, dvanaest godina od završetka rata, iseljavaju iz Sarajeva. Odlaze i oni koji su, ističe Janjić, „držeći bošnjačku stranu rat proveli u njemu”. „Srbi teško dolaze do posla i uglavnom jedva preživljavaju. Iako se stanje nešto bolje nego ranije, ne bismo mogli reći da se osećamo potpuno bezbedno. Prema našim podacima, većina Srba u Sarajevu je ušla u šestu deceniju života. Ako se nešto ne promeni, u ovom gradu, u dogledno vreme, Srba neće biti”, pesimista je Jovan Janjić.

Da sarajevski „stoletni duh i komšiluk” odavno nisu onakvi kakvim ih predstavljaju bošnjački zvaničnici  tvrdi i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu dr Nenad Kecmanović, bivši stanovnik Sarajeva. „Od sedamdesetih godina prošlog veka, Sarajevo je napustio veliki broj srpskih intelektualaca. Među njima su univerzitetski profesori Božidar Jakšić, Novica Petković, Vojo Zeremski, Žarko Vidović, Ljubiša Rakić, Meša Selimović, Vojislav Lubarda. Deo njih je otišao jer su bili optuženi za velikosrpstvo, a deo zbog toga što su u drugim sredinama imali bolje uslove za naučni rad”, rekao je za „Politiku” profesor Kecmanović.

Iz Sarajeva su otišli i mnogi Hrvati, univerzitetski profesori Ante Faiamengo, Mladen Čaldarević, Ante Pažanin, Tomislav Ladan... Među onima koji su napustili Sarajevo i BiH su profesor Pravnog fakulteta Nerkez Smajlović. Sociolog Esad Ćimić je u reviji „Odjek” uradio anketu u kojoj su oni koji su otišli odgovarali na pitanje „Zašto ste napustili Sarajevo?” Njihovi odgovori  mogu se sumirati u tri grupe – „tamni vilajet”, dogmatizam i netolerancija i nacionalni problemi. Zbog toga je bio izložen strahovitom pritisku, pa je i on, podsetio je dr Kemanović, napustio Sarajevo. „Posle rata, bošnjačka vlast je učinila sve što je mogla da spreči povratak istaknutijih Srba u Sarajevo. Od zainteresovanih za povratak na sarajevske fakultete, klinike, institute i slične ustanove traženo da dokažu da su rat proveli u izbegličkim kampovima. I niko se nije usprotivio takvoj praksi. Sve to je navelo je novinara Nevena Anđelića da upozori da Sarajevo ′postaje muslimanski grad′. Da bi se to dogodilo, nije potrebno da se Srbi i Hrvati svedu na manje od pet odsto stanovnika Sarajeva. Dovoljno je da se ne vrati njihova intelektualna elita, tako da Srbi i Hrvati ostanu bez snažnog javnog glasa koji ′mirnu Bosnu′ mnogo više remeti nego ćutljiva masa. Posle svega, pitam se da li Sarajevo ovakvo kakvo je može i treba da bude glavni grad BiH”, reči su dr Nenada Kemanovića.