Ultradesničari u maršu u Evropi

Predstojeći izbori za predsednika Francuske u aprilu-maju predstavljaće prvu značajnu provera naklonosti evropskog elektorata ove godine. Ispostavilo se da rezultati prošlogodišnjih kampanja nisu bili utešni za pristalice multikulturalne „jedinstvene Evrope“. Posvedočili su da se nastavlja porast broja pristalica ultradesničarskih raspoloženja. Temu nastalja analitičar Pjotr Iskenderov.

Ovih dana nemačka policija je sprovela još jednu u nizu operacija protiv neonacista, pritvorivši 24 ljudi. Takođe, izvršeni su pretresi u kućama nekih aktivista Nacional-demokratske partije. Međutim, čak i nemački zakoni koji zabranjuju propagandu nacizma, ne dozvoljavaju raspuštanje sličnih partija – čak ni organizacije kao što je „Tiha pomoć“ (Stille Hilfe). Ona se sasvim legalno bavi pružanjem finansijske i savetodavne podrške veteranima SS i drugih nacističkih organizacija. Među njenim rukovodiocima nalazi se kćerka rajhsfirera SS Hajnriha Himlera (Heinrich Himmler) Gudrin Burvic (Gudrun Burwitz).

Desničarske radikalne organizacije vrlo vešto manevrišu u pravnom polju – istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije“ direktor Centra za nemačka istraživanja Instituta Evrope RAN Vladislav Belov:

Neonacističke grupacije postavljaju sebi jasan zadatak – delovanje u okviru ustava. Upravo zato se stranke radikalno desničarskog usmerenja – ista ova Nacional-demokratska partija Nemačke – nalaze na ivici zabrane, balansiraju između dozvoljenog i nedozvoljenog. I nadležne službe za očuvanje reda, po pravilu, mogu da primene odgovarajuće sankcije samo u slučajevima kad im pođe za rukom da otkriju zločinačku mrežu, koja je, recimo, učestvovala u ubistvu gastarbajtera. Nadleštvo za čuvanje ustava u Nemačkoj je moćno i stručno nadleštvo, koje pažljivo prati delatnost i Nacional-demokratske partije i organizaciju Himlerove kćerke. Međutim, za njihovu zabranu potrebne su značajne ustavne osnove.

Ipak, porast ultradesničarskih raspoloženja nisu samo francuski Nacionalni front, nemačka Nacional-demokratska partija ili internet-društva poklonika norveškog teroriste Andersa Brejvika (Anders Behring Breivik). Mnogo veći značaj s tačke gledišta perspektiva razvoja evropskog društva ima sveopšte „skretanje udesno“ vladajućih elita. Čak je i Nikola Sarkozi uspeo da evolucionira izjavivši da u Francuskoj ima „previše stranaca“. Naravno, u ustima sina mađarskog dvoranina koji se preselio u Francusku posle drugog svetskog rata ova parola zvuči smešno. Međutim, ako se imaju u vidu velike ambicije Sarkozija – čovek nekako izgubi želju da se smeje. Ultradesničari očigledno nastavljaju pobednički marš u današnjoj Evropi, koristeći zbunjenost, pa i neposredne simpatije lidera „tradicionalnih“ partija.