Legija stranca Zlatne maske

27. mart je Međunarodni dan pozorišta i tradicionalni start najvećeg u Rusiji godišnjeg pozorišnog festivala Zlatna maska. Ove godine za glavnu nacionalnu premiju koja se dodeljuje nagrađenima na ovoj smotri boriće se 183 kandidata!

Na Zlatnu masku pretenduju ne samo Rusi – među aktualnim kandidatima za nagradu ima i predstavnika stranih pozorišta. Tako je bilo od samog početka održavanja festivala – prva strana lastavica koja je dobila Zlatnu masku 1997. godine bila je japanska glumica Araki Kudzuho. Sada se već 16 stranaca nada da ponovi taj uspeh. Među njima su, na primer, takvi poznati reditelji kao Britanska Klaudija Šolti ili Švajcarac italijanskog porekla Daniel Finci Paska. Pretendenti na rusku nacionalnu pozorišnu nagradu oni su postali odmah pošto su ralizovali operske postavke u peterburškom Marijinskom teatru.

Ko će od „legije stranaca“ Zlatne maske imati sreće, biće jasno 16. aprila, na dan uručenja nagrade. Međutim ime jednog od pobednika zna se već danas. To je poljski reditelj Kšištof Varlikovski – novi dobitnik nagrade u nominaciji Najbolja strana predstava, prikazana u Rusiji. Jedan od vodećih majstora savremenog evropskog pozorišta Kšištof Varlikovski predstavio je u Moskvi (A)poloniju – priču o Holokaustu, napisanu „u koautorstvu“ sa antičkim dramaturzima Sofoklom i Euripidom. Prelazeći na nivo mitova, mi dotičemo najiskonskiju uznemirenost svojestvenu čovečanstvu, to i pruža mogućnsot da pogledamo u lice takvom traumatskom iskustvu kao što je Holokaust – govori reditelj predstave koja je spojila nekoliko priča.

Najbolja strana predstava prikazana u Rusiji nominacija je Zlatne maske koja postoji od 2000. godine i dodeljuje se najprobojnijim postavkama za savremeno pozorište. 2009. godine probojnom je bila proglašena predstava mađarskog Pozorišta Jožef Katoni Ivanov. Interpretaciju drame Antona Čehova koju je napravio reditelj Tomaš Ašer, moskovski kritičar Roman Dolžanski u intervjuu za Glas Rusije okarakterisao je ovako:

Ova predstava je dobra po tome što sadrži u sebi veliko poštovanje za slovo autora svojstveno ruskom pozorištu u najboljim njegovim pojavama. Tačnije uzeta je Čehovljeva drama u kojoj nije promenjena ni jedna jedina reč. I u isto vreme – apsolutna unutrašnja sloboda tumačenja. Radnja je preneta u sasvim drugu epohu, u gluvi komunistički period zatoja 60-ih godina u Istočnoj Evropi. Činilo bi se – radikalni i očajnički gest, a ispostavilo se da on ne samo dobro, već vrlo organski pada na tekst Čehova i pomaže da se u toj vrlo igranoj drami odjednom nađu novi akcenti, veze, psihološki kodovi.

Moglo bi da se pretpostavi da će Zlatnu masku za najbolju stranu predstavu u Rusiji dobiti pre svega oni koji se okreću ruskoj klasici. Ali nije tako. Ivanov Tamaša Ašera do danas je jedina takva predstava. Mada ruskom temom su mnogi književnici ipak povezani između sebe. To je, na primer, istaknuti litvanski majstor Ejmuntas Njakrošjus, koji je postavljao Čehova, Puškina, Dostojevskog. Ili njegov letonski kolega Alvis Hermanis, čija je postavka Puškinovih priča sa ruskom trupom tri puta bila nagrađena Zlatnom maskom 2010. godine.