Komadići ogledala

Četvrog aprila obeležava se 80-godišnjica rođenja Andreja Tarkovskog, čiji su igrani filmovi Ivanovo detinjstvo, Andrej Rubljov, Ogledalo, Solaris, snimljen po čuvenom raomanu Stanislava Lema, ušli su u zlatni fond kinematografije 20. veka.

Mlađa sestra filmskog režisera Mrina koja je napisala knjigu sećanja pod nazivom Komadići ogledala, u ekskluzivnom intervjuu za radio Glas Rusije govori:

"Ja sam sasvim obična žena, po profesiji urednik – leksikograf, radila sam u izdavačkoj kući na izdavanju raznih rečnika. Tata i Andrej su bili moji voljeni ljudi. Kada su umrli, preuzela sam na sebe napro da govorim o našoj porodici, da postanem makar čuvar i nastavljač njihove misije. Jer obijica su sve uvek interesovali za naše porodične korene, ali njihova stalna zauzetost smetala im je da rade u arhivima. To je postalo moja briga.

I tako mamin rod vodio je poreklo iz ruskog plemstva. Tatina linija iz poljske aristokratije. Šta je iz te genetske riznice dobio Andrej? Hrabrost i blagorodstvo dede Aleksandra Tarkovskog, upornost i duševni takt drugog dede- Ivana Višnjakova, upečatljivi talenat i humor od oca, skrivenu ranjivost od majke – sve to imao je moj brat koji je u životu prošao mnogo iskušenja i trijumfa.

Setimo se prvog igranog filma Andreja Tarkovskog. Ivanovo detinjstvo dobilo je najvišu nagradu na filmskom festivalu u Veneciji – Zlatnog lava svetog Marka.

Andrej Rubljov dobio je u Kanu nagradu Finpres, a film Solaris je doneo režiseru Zlatnu palmu u istom tom Kanu.

Zašto filmski činovnici u domovini nisu previše voleli Andreja Tarkovskog, i da li je on mnogo patio zbog toga?

Andrej se umorio od poniženja. Njega su, na primer, molili da stane na čelo žirija filmskog festivala u inostranstvu, ali Andreju za to činovnici Goskina nisu čak ni saopštili. Takvih slučajeva bilo je mnogo.

Andrej je sanjao da snimi film Idiot po romanu Dostojevskog, a odgovarali su mu nemarno: Previše ste mladi, neiskusni, neka prođe vreme! Na kraju ovaj životni san brat nije ni realizovao.

Andrej, da podvučem, nikada nije bio disident, ali vlasti SSSR su ga sve jedno smatrale za tuđeg, čoveka sa unutrašnjom slobodom – upravo to nisu mogli da mu oproste.

Kako je vaša porodica primila Andrejevu odluku da se ne vraća u domovinu sa službenog puta u inostranstvo?

On je odbio da se vraća 1984. godine, rekao je o tome na konferenciji za štampu u Milanu, za nas je to bilo neočekivani udarac – seća se Marina Tarkovska. Nije se sa nama dopisivao kada je odlazio, shvatao je da otac neće odobriti ovaj njegov korak. Tta mu je napisao da je uloga prognanog strašna, da može da propadne u tuđini! Tako se i dseilo.

Andrej Tarkovski ostavio je upečatljivi trag u filmskoj umetnosti, proživevši svega 55 godina.

Nazvala sam moju knjigu Komadići ogledala namerno, napisala sam svu istinu, ma koliko gorka ona bila. Kmadići kada ih uzimaš u ruku, bolno ranjavaju... Ali inače ne bi moglo da se složi ono ogledalo pred kojim je protekao život mojih bliskih, naše porodice.", rekla je Marina Tarkovska.