Ruski sistemi PVO i PRO kao alternativa za Indiju

Šef štaba kopnene vojske general Vidžaj Kumar Singh je krajem marta izjavio da indijska vojska nije radno sposobna. On rukovodstvo ministarstva odbrane optužuje za korupciju. Skandal može povećati šanse ruskih proizvođača da se probiju na do sada zatvoreno indijsko tržište sistema PVO.

Zatvoreni kutak tržišta

Pismo generala Vidžaja Kumara Singha upućeno premijer-ministru Manmohanu Singhu, oko kojeg se podigla velika prašina, a koje je postalo poznato javnosti zahvaljujući novinama Daily News&Analysis nipošto nije ograničeno informacijama o stanju PVO Indije. General Singh je izjavio da je znatan deo Oružanih snaga Indije nesposoban za rad i da je u sistemu vojnih narudžbina veoma rasprostranjena korupcija.

General je takođe govorio o niskoj opremljenosti savremenim oružjem i municijom mnogih rodova vojske – od tenkovske vojske do pešadije i specijalaca, ali posebno interesovanje izazivaju njegove primedbe na stanje indijske protivvazdušne odbrane. Materijalni deo vojske PVO je po oceni vojskovođe, zastareo 97%.

Na indijskom tržištu nema takve vrste naoružanja i vojne tehnike koji se kupuju u inostranstvu, gde u ovoj ili onoj meri ne bi bili prisutni ruski sistemi. Oklopna tehnika, nosači aviona, atomske podmornice, lovci koji pogađaju više ciljeva i helikopteri – preko četiri decenije Indija ostaje jedan od najvećih kupaca sovjetskog i ruskog oružja.

Ujedno, u sektoru tehnike PVO u toku poslednjih godina ruski proizvođači oružja se nisu razmazili velikim poslovima. Ovaj sektor se, posebno u delu sistema PVO srednjeg i velikog dometa, pokazao kao praktično zatvoren za ruski vojni izvoz.

„Rusija je ponudila Indiji niz savremenih sistema PVO, -saopštio je za „Glas Rusije“ glavni urednik sajta „Vesnik PVO“,Said Aminov. – Vrlo aktivno je nuđen ZRK (zenitno-raketni kompleks) „Buk“, koji je dobio izvozni naziv „Gang“, ponuđen je S-300V, ali se Indija nije zainteresovala za ove sisteme. Zbog toga su najsavremeniji sistemi koje je Rusija prodala Indiji posle raspada SSSR – zenitsko-topovski kompleksi „Tunguska“ i morski ZRK „Štil“ i „Štil-1“ – istakao je stručnjak.

Razlog za nedostatak interesovanja prema drugim ruskim sistemima se po mišljenju Aminova, najverovatnije sastoji u izraelskom uticaju, kao i u akcentu na sopstvene snage: „Izrael im je već prodao sisteme Spider i Barak, osim toga, izraelski partneri su ubedili Indiju u perspektivnost daljeg zajedničkog rada – između ostalog, na kompleksu Barak-8 čiji je domet pogađanja do 85 km. Osim toga, Indija nastavlja da samostalno radi na izumima – između ostalog ZRK Akash srednjeg dometa, ali u osnovi ovog izuma nalazi se sovjetski ZRK srednjeg dometa „Kvadrat“ iz 60-ih godina i Akash je zastareo još pre početka testiranja, osim toga, rad na njemu se prekomerno otegao,“ –rekao je stručnjak.

Izbor bez alternative i perspektiva zajedničkog rada

Stručnjaci ističu da Indija danas praktično nema sisteme za protivraketnu odbranu koji su u stanju da je zaštite od pakistanskih (ili kineskih) balističkih raketa srednjeg dometa (BRSD). Indija pokušava da napravi raketu-lovac na osnovu sopstvenih izuma, ali to nije baš brz proces. A izraelski sistem Arrow teško da će zaštiti indijsko nebo: on je napravljen uz značajno američko učešće, a SAD su tradicionalno osetljive na predaju ovakvih tehnologija trećim zemljama, koje nisu njihovi sateliti. 2002. godine već su blokirale sličan posao, na kraju je od celog sistema Arrow Indija dobila samo dve radiolokacione stanice Green Pine.

Ujedno, opasnost od eventualnog pakistanskog udara se u Indiji prejako oseća da bi bila ignorisana i analizirajući nastalu situaciju može se reći da danas za Indiju nema druge alternative osim da kupi ruski sistem S-300V u njenoj izvoznoj varijanti „Antej-2500“ ili S-300VMD.

Ujedno, imajući u vidu današnju indijsku usmerenost na lokalizaciju inostranih izuma, moguće je da će uspeha imati ponuda koja spaja isporuku gotovih sistema (sitog ovog S-300VMD) s ugovorom o zajedničkoj izradi perspektivnog sistema PRO za Indiju i eventualnog izvoza u treće zemlje na osnovu ruske tehnologije.

Skandal u indijskom vojnom rukovodstvu postaje sve jači, ali se na ruski OPK ne odnosi. U slučaju valjanog pristupa ruski proizvođači oružja će moći da učvrste svoje pozicije na indijskom tržištu. Pitanje je samo strpljenja i spremnosti na duge i teške pregovore.