Rumunija-Holandija: strašna osveta

Rumunsko-holanski odnosi se razvijaju ne u duhu zajedničke evropske kuće. Od decembra protekle godine predsednik zemlje odbije da mu novi ambasador Holandije u Rumuniji prilikom zvanične audijencije uruči akreditive. Bukurešt ne krije da na takav način odgovara  Amsterdamu na njegov veto, koji je Rumuniji zatvorio ulazak u Šengensku zonu.

Holandija već davno blokira priključenje Rumunije i Bugarske  Šengenskom sporazumu zbog visokog nivoa korupcije i organizovanog kriminala u tim zemljama. Dakle, te zemlje ne odgovaraju kriterijumima članstva u bezviznoj zoni. U martu rumunski premijer Mihaj-Rezvan Ungurjanu pozvao je saveznike da organizuju vanrednu sednicu Saveta EU da bi  deblokirali priključenje Rumunije Šengenu. Kolege po EU su ignorisali taj poziv, zato je predsednik zemlje Trajan Besesku predložio da blokira zvanično stupanje u dužnost holanskog ambasadora. Dakle, Mathejs van Bonel ne vrši svoje obaveze  već u toku skoro 5 meseci. To je slučaj bez presedana u najnovijoj istoriji diplomatije – prema postojećim normama, kandidatura ambasadora mora da bude odobrena u toku 2 meseca od njegovog dolaska.

Inače, u kontekstu uzajamnih odnosa između starijih i mlađih članica EU nije došlo do nečeg principijelno novog, - rekao  je u intervjuu Glasu Rusije šef Centra političkih istraživanja Instituta ekonomije RAN, profesor Boris Šmeljov:

Taj skandal je odraz dubokih protivrečnosti, koje su nastale između Rumunije i zemalja  EU. Osnova toga je želja zemalja EU da ograniče pristup na svoju teritoriju građana drugih zemalja, u svakom slučaju da striktno kontrolišu taj proces. Reč je o tome da stanovnici nekih zemalja EU imaju velike pretenzije prema rumunskim građanima, koji dolaze na teritoriju tih zemalja. Rumunija sa svoje strane mora da  se pridržava promišljenog, uzdržanog  kursa, koji bi omogućio da uđe u Šengensku zonu i postane ravnopravna članica EU.

Današnja linija Bukurešta prema  Holandiji ništa dobro neće pružiti Rumuniji,- nastavlja Šmeljov. Istovremeno rumunsko rukovodstvo pokušava da pojača pregovorne stavove po pitanju učlanjivanja u Šengensku  zonu, pozicioniraući sebe kao glavnog sprovodnika  interesa SAD u Jugo-Istočnoj Evropi. Međutim, to ne približava Bukurešt učešću u bezviznom prostoru. Naprotiv, izaziva određeni protest u prestonicama vodećih država-članica EU.