Ko je ubio Petra Stolipina?

Ličnost Petra Stolipina ne privlači pažnju samo istoričara. To je povezano i s njegovim životom i s tragičnim okolnostima njegove pogibije.

Život

Na prvom spomeniku Stolipinu, koji je uoči Prvog svetskog rata otvoren u Kijevu napisano je da je rođen 1862. godine u Moskvi. U stvari, budući reformator je rođen 14. aprila 1862. godine u Drezdenu. Istorija vezana za gradove je karakteristična.

Kao prvo, predstava o tome da je Stolipin rođen u Moskvi mogla je biti povezana s tim što je pripadao plemićkom rodu poznatom od XVI veka, koji je posedovao imanje u Podmoskovlju. Mladi Petar je detinjstvo proveo u kući na imanju Serednikovo koje je u sovjetsko vreme bilo poznatije kao mesto povezano sa životom Mihaila Ljermontova. Bivši vlasnik imanja, Stolipinov deda, bio je rođeni brat bake poznatog pesnika – dakle, Ljermontov je budućem premijeru bio rod u trećem kolenu, iako su pripadali različitim generacijama – Ljermontov je poginuo u dvoboju dve decenije pre Stolipinovog rođenja.

Kao drugo, u „vezi“ Moskva-Kijev nema grada Peterburga, s kojim je u najvećoj meri povezana Stolipinova državna delatnost. U carskoj Rusiji ovaj grad je povezivan s vladajućom birokratijom. Stolipin je pre svog dolaska u vladu imao karijeru koja nije imala veze s birokratijom. Stekavši obrazovanje na „netipičnom“ za budućeg činovnika prirodno-naučnom odelenju Peterburškog univerziteta (na ispitu mu je veliki Dmitrij Mendeljejev dao najvišu ocenu) ubrzo je otputovao u svoje imanje u Litvaniji Kolnoberže koje je pretvorio u napredno gazdinstvo za ugled s višestrukom razmenom poljoprivrednih kultura. Dugo vremena je bio sreski, a zatim gubernijski predvodnik plemstva stekavši na ovim dužnostima iskustvo u administrativnom radu i u međusobnim vezama s javnošću. Sa 40 godina prešao je u sistem izvršne vlasti postavši gubernator u Grodnu, a zatim u Saratovu. U Peterburg se vratio kao ministar. I umalo da skoro odmah postane žrtva terorista koji su postavili eksploziv u njegovoj vikendici. Sam Stolipin čudom nije ranjen, ali su od eksplozije nastradali premijerovi sin i kćerka. Kćerka Natalija je bila teško ranjena, čak je bilo reči o amputaciji obe noge, ali je to uspešno izbegnuto. Peterburg za Stolipina nije bio srećan grad – on je sa zadovoljstvom odlazio iz njega u svoje omiljeno Kolnoberže.

Kao treće, Stolipin je rođen u Drezdenu, u koji je njegova majka otputovala kod rodbine. Pošto je bio ruski plemić Stolipin, kao i mnogi drugi predstavnici ruske elite, nikad nije odvajao sebe od evropske kulture. Često je posećivao Nemačku i Švajcarsku. U svojim govorima u Dumi i državnom Savetu Stolipin više puta se pozivao na savremeno zapadno iskustvo – austrijsko, nemačko i švajcarsko.

Smrt

Okolnosti Stolipinove pogibije od ruku teroriste i danas izazivaju sumnju. Da li je premijer-reformator bio žrtva zavere reakcionara – tim pre što su se njegovi odnosi s najkonzervativnijim političkim grupama pred smrt veoma iskomplikovali? Ili je Stolipinov ubica Dmitrij Bogrov bio agent tajne policije? Još jedan argument u korist verzije o zaveri je to što su upravo policajci dali Bogrovu kartu za pozorište u kojoj je atentat i izvršen.

U stvari, nema dokaza o učestvovanju policije (a još manje aristokratije) u Stolipinovom ubistvu. I ne radi se samo o rezultatima zvanične istrage koja je skrenula pažnju na neprofesionalizam čuvara reda, već ni državni službenici nisu mogli biti optuženi za zle namere. Nije moguće organizovati tako tajnu zaveru u kojoj bi učestvovao veliki broj ličnosti. Neko bi progovorio – ako ne pre revolucije, onda posle nje. Jer jednog od glavnih osumnjičenih, Stolipinovog zamenika, generala Pavla Kurlova kasnije su ispitivali islednici, ne samo u carko doba, već i za vreme Privremene vlade. U emigraciji je ostavio memoare.

A zlokobna pojava Bogrova u pozorištu nalazi svoje objašnjenje. Kao agent policije on se prijavio da prepozna opasne teroriste koji su navodno planirali atentat na cara, koji se tog dana nalazio u pozorištu. Biografija i način života Bogrova nimalo nisu podsećali na lik bezumno hrabrog zločinca spremnog da izvrši atentat bez ikakve nade u uspešno bekstvo. Mladić sa svetovnim manirima iz imućne porodice, advokatski pomoćnik s univerzitetskom diplomom nije podsećao na profesionalnog ubicu. Uostalom, racionalni argumenti teško da mogu da ubede pristalice „teorije zavere“ kao i u slučajevima s drugim poznatim zločinima (na primer, u vezi s ubistvom Džona Kenedija). Ljudi žele da pronađu zagonetke i senzacije čak i tamo gde ih nema – posebno ako se one tiču sudbine tako istaknutih istorijskih ličnosti kao što je Petar Stolipin.