Denis Davidov

Otac Denisa Davidova bio je vojnik i služio je pod rukovodstvom velikog ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova. Jednom, kada je Denis imao 9 godina, imao je prilike da vidi čuvenog vojskovođu. Suvorov, pogledavši dečaka rekao je: ovaj momak će biti vojnik, ja ću još biti živ a on će već tri bitke dobiti. Ovaj susret je možda i bio određujući u životu Denisa Davidova.

1801. godine Davidov je stupio u službu u gardijski konjički puk, koji se nalazio u Peterburgu. U to vreme počeo je da piše stihove i basne, i u basnama je počeo vrlo jetko da ismeva prva lica države. Zbog satiričnih stihova usledilo je prebacivanje iz garde u husarski puk u Ukrajini. Ali Davidovu se među husarima dopalo. Jedino što ga je bunilo bila je nemogućnost učešća u ratu. I Davidov se odlučuje da po svaku cenu dospe u teatar borbenih dejstava. U novembru 1806. godine Davidov se u toku noći probio do feldmaršala Kamenskog, vrhovnog komandata ruske armije. Kamenski, mali, suvonjav starac u noćnom kalpaku samo što nije umro od straha kada se pred njim pojavio Davidov i zatražio da ga pošanje na front. Samo sve je to bilo uzalud, pošto je Kamenski svega nedelju dana komandovao armijom. On je bio smenjen zato što je izgubio pamet. Već od 1807. godine Denis Davidov je učestvovao u borbama protiv Francuza.

U bici kod Prejsiš-Ejlau nalazio se pod Bagrationom koji se pojavljivao sa svojim ađutantom na najopasnijim i najodgovornijim mestima. Jedna bitka je po mišljenju Bagrationa bila dobijena samo zahvaljujući Davidovu. On se sam bacio na odred francuskih konjanika i oni su, goneći ga, propustili momenat pojave ruskih husara. Ali pravu ratnu slavu Davidov je stekao za vreme rata protiv Napoleona. Davidov je predložio ideju partizanskog odreda. Sa 50 husara i 80 kozaka u jednom od prvih sukoba uspeo je da zarobi 370 Francuza, oslobodivši pri tome 200 ruskih zarobljenika, kola sa patronama i devet kola sa provijantom. Drugi istaknuti podvig Davidova bilo je zarobljavanje odreda generala Ožera sa 2000 vojnika. Poslednja njegova kampanja bila je 1831. godine protiv poljskih pobunjenika. Odlazeći iz armije Denis Davidov je znao da je završio svoju vojni karijeru. 22. aprila 1939. godine oko 7 sati ujutru u 55. godini života Denise Davidov je iznenada preminuo na svom imanju. Njegovi posmrtni ostaci bili su prevezeni u Moskvu i sahranjeni na groblju Novodevičjeg manastira.