Nauka za nedelju dana

Stručnjaci Instituta za probleme ekologije i evolucije našli su miris stresa. Ispostavilo se da se upravo prema njemu orijentišu grabljivci kako bi ocenili da li mogu da stignu potencijalnu žrtvu. Naučnici su hteli da na pripitomljenim vukovima istraže osnovu mirisa, da shvate kako on deluje i koje mu je poreklo. Ali opasnost od te zveri naterala ih je da vrše istraživanja na psima. Proučivši njihov lov postalo im je jasno da je žrtva uvek slaba ili mlada životinja. Ona se može prepoznati po ponašanju – bolesni zec se malo razlikuje od zdravog po izgledu. Zato ima poseban miris, govori magistar biologije Ana Šubkina.

Kada ljudi love antilope, otprilike trećina ubijenih životinja ima loše stanje unutrašnjih organa. Kod onih koje stignu hrtovi tako se dešava u sto odsto slučajeva.

U Biološkom institutu Karelskog naučnog centra završen je dugogodišnji eksperiment: naučnici su dokazali uticaj svetlosti i tame na procese starenja. Ogledi su se izvodili na nekoliko generacija pacova. Hiljadu oglednih glodara podelili su na 4 gurpe. Jedna je živela u uslovima potpunog mraka, druga uz stalno električno svetlo, režim dana treće grupe bio je podeljen tačno na pola, a četvrta je boravila u prirodnim uslovima za Kareliju, kada je leti noću svetlo, a zimi su dani kratki i mračni, govori profesor, šef laboratorije Biološkog instituta Karelskog naučnog centra RAN Viktor Iljuha.

Rezultati govore da nije baš dobro živeti u našim karelskim uslovima. Zato što su pacovi u takvim uslovima imali više tumora od drugih, ranije su umirali nego druge eksperimentalne grupe. Najbolji rezultat je imala ona grupa koja je živela u uslovima kada je 12 sati svetlo, 12 sati mrak.

Radi produžetka mladosti treba spavati u potpunom mraku, a biti buden pri jakom svetlu. Naučnici to objašnjavaju radom žlezde koja se nalazi u samom centru velikog mozga. Hormon koji luči ova žlezda pomaže organizmu da se bori protiv tumora i koči proces starenja.

A sada još nekoliko zanimljivosti iz sveta ruske nauke

- Federalna kosmička agencija objavila je strategiju razvoja do 2030. godine. Među glavnim zadacima je osvajanje Meseca i pilotirani let na Mars. 2015. godina označena je u projektu strategije kao granica obnove mogućnosti. 2030. godine koja je označena u projektu kao granica proboja, treba da započne realizacija projekata za korišćenje bliskog kosmosa.

- Naučnici krasnojarskog Instituta za biofiziku dešifrovali su jednistveni gen bioluminiscentne belančevine berovina koji osigurava sijanje jednog od najnajupečatljivijih bića svetskog mora – rebronoša. Zanimljivo je da sada gen može da se koristi kao marker za vizalizaciju raznih procesa u živim ćelijama. Takođe belančevina može da se koristi prilikom testiranja lekova.