Lekovitog bilja ni za lek

Trebinje – Hercegovački prerađivači i otkupljivači lekovitog bilja ovu godinu neće pamtiti po dobru. Zbog dugotrajne suše i katastrofalnih požara koji su celo leto harali ovim područjem, skoro 70 odsto samoniklog lekovitog bilja je uništeno. Na području regije postoji petnaestak firmi koje se bave otkupom i preradom lekovitog bilja. Vlasnici ističu da je plan za ovu godinu ostvaren jedva od 15 do 20 odsto. Posebno je stradala kadulja, najprepoznatljivija i najizdašnija hercegovačka lekovita biljka. Procene su poražavajuće: tokom naredne dve ili tri godine kadulje skoro da neće ni biti. Još duži period oporavka potreban je za smilje, vresak i druge vrste.

Preduzeće „Ljekobilje“ iz Trebinja ostvarilo je svega petinu planiranog otkupa, a nedostatak sirovina pokušava da nadoknadi plantažnim uzgojem. Direktorka ovog preduzeća Slobodanka Čomić kaže: „Nismo uspeli da ispunimo plan otkupa. Planirali smo veći otkup žalfije, početkom godine smo napravili ugovore, međutim, zbog situacije koja je nastala u sezoni, ugovore nismo mogli da ispoštujemo. Uspeli smo samo delom da ispoštujemo neke kupce, zato što imamo plantažni uzgoj žalfije, ali smo većinu odbili“.

U preduzeću „Šumaprodukt“ otkupljivali su samo grubo prerađenu kadulju. Kilogram suve kadulje otkupljivan je za marku i 60 pfeniga, a kilogram sirovog smilja za marku.

– Kadulja je sigurno uništena 70 odsto. Otkup je ove godine veoma loš. Naše preduzeće koje je otkupljivalo po 50 tona za dva meseca ove godine za isti period jedva je otkupilo deset tona – kaže direktorka „Šumaprodukta“ Mirjana Mastilović.

Problem za otkupljivače i prerađivače lekovitog bilja jeste i činjenica da nemaju udruženje pa pojedinačno nastupaju na tržištu. I dalje se bilje sakuplja bez plana, stihijski, a individualnog plantažnog uzgoja skoro da i nema. Oni malobrojni koji imaju sertifikate za organsku proizvodnju za litar eteričnog ulja smilja na tržištima Francuske, Nemačke i Amerike postižu cenu od hiljadu i sto evra. Ulje kadulje može se prodati za 80 evra po litru. Zato je, kažu prerađivači, apsurdno izvoziti sirovinu.

– Jedino rešenje svih problema jeste plantažni uzgoj. Time se bilje čuva, ne uništava se neracionalnim branjem kao što je slučaj sa samoniklim biljem, a osim toga moguće je garantovati standardan kvalitet i količinu. Danas, ako izvozite samo osušenu sirovinu, praktično dobijate minimalnu cenu, ali ako uradite nešto sa biljem, makar napravite čaj za domaće tržište, to je već bolje – smatra Radovan Anđelić, direktor preduzeća „Anđelić“ koje se bavi preradom lekovitog bilja.

Ipak, u plantažnom uzgoju lekovitog bilja u Hercegovini, i pored izuzetnih prirodnih uslova, do sada su učinjeni samo pionirski koraci. I uopšte, u celoj oblasti proizvodnje i prerade lekovitog bilja vlada stihija, smatraju proizvođači. Nijedna državna institucija ne stoji iza domaće proizvodnje. Izuzetak je takozvano regresiranje površina zasejanih lekovitim biljem.

Dobra vest za uzgajivače sa područja Trebinja jeste da se u Vladi Republike Srpske razmatra mogućnost kupovine specijalizovane mašine za uređenje neplodnog zemljišta koje bi poslužilo za uzgoj autohtonih lekovitih biljnih vrsta. Sa više pažnje prema ovom značajnom ali nedovoljno iskorišćenom prirodnom resursu svakako bi se umanjile i posledice kakve je izazvalo proteklo sušno hercegovačko leto.