Srpsko oružje u Iraku

BEOGRAD, Korporacija “Krušik” realizovaće najveći deo ugovora o izvozu naoružanja Iraku u vrednosti od 230 miliona evra.
Agenciji Beti je u valjevskoj kompaniji rečeno da je vojnim fabrikama iz Kragujevca, Užica, Čačka, Bariča i Pančeva “pripao deseti deo onoga što je dobio Krušik”. Taj izvor, dalje, navodi da će detalji ugovora Ministarstva odbrane Srbije sa Irakom biti obelodanjeni narednih dana, tokom najavljene posete predsednika Srbije Borisa Tadića.
Ministarstvo odbrane i odbrambena industrija Srbije sklopili su ugovor o prodaji naoružanja i vojne opreme iračkoj armiji, prenela je u petak agencija Asošijeted pres. Pretpostavlja se da će Srbija prodati Iraku, pre svega, automatske puške i puškomitraljeze, protivtenkovske rakete, municiju i eksploziv. Navodno, ugovor obuhvata i isporuku 35 školskih elisnih aviona domaće proizvodnje “Lasta-95″, koji još nisu ušli ni u naoružanje Vojske Srbije.
Valjevski “Krušik” je sa građevinskim firmama nekadašnje SFRJ učestvovao u izgradnji iračke vojne infrastrukture, poput vazduhoplovnih baza i podzemnih komandnih centara, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je u subotu da je najava izvoza naoružanja i vojne opreme u Irak, u ukupnoj vrednosti od 230 miliona američkih dolara, “najbolja vest” za srpsku vojnu industriju u poslednjih nekoliko godina:
- To je enormno visoka cifra za domaće prilike i najbolja stvar koja se dogodila odbrambenoj industriji, ali i ekonomiji, uopšte. Sada je potrebno da pokažemo ozbiljnost da se ne desi kompromitacija po pitanju rokova i kvaliteta isporučene robe.
On je podsetio da je od raspada SFRJ vojna industrija u velikoj krizi i da su fabrike, takozvane, namenske proizvodnje do sada preživljavale oslanjajući se na retke poslove koje dobiju od države ili na tržištu.

SPORNI AVIONI

RADIĆ, međutim, kaže da bi prodaja aviona Iraku i opremanje domaćeg vazduhoplovstva mogao da bude “sporni deo” posla, jer serijska proizvodnja tog modela nije počela. Kao mogući problem, on vidi i nedefinisanu vlasničku strukturu fabrike aviona “Utva” iz Pančeva, koja nije prodata na tenderu i čija budućnost nije potpuno izvesna, ali i odliv stručnjaka u poslednjoj deceniji.