Pariz-Berlin posle završetka ere „sijamskih blizanaca“

Prvi randevu novog francuskog predsednika Fransoa Olanda sa kancelarom Angelom Merkel može se smatrati upoznavanjem. Na eru političkih sijamskih blizanaca prozvanih Merkozi treba zaboraviti i koncentisati se na traženje nove zajedničke strategije. Nikakvu altenrativu partneri nemaju: raskoš konfrontacije ni Francuska, ni Nemačka ne mogu sebi da dozvole. Temu nastavlja komentator Sergej Guk.

Merkel još uvek ima nezalečenu ranu: bolan poraz u Severnoj Rajn-Vestfaliji od strane Olandovog saveznika SDPG. I to ne prvi. A predstoji bitka za parlament. Sa svoje strane ni predsednik nikako ne može da se iskobelja iz predizborne borbe. U junu su izbori za Nacionalni sabor. Socijalistima za realizaciju svojih ciljeva i obećanja potrebna je samo pobeda, a ona nije garantovana. Tako da su partneri osuđeni na suzdržavanje: previše velike ustupke jedni drugima ne mogu sebi da dozvole.

Nadežda Arbatova, ekspert za evropske probleme Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnoe RAN (IMEMO) smatra: okret ulevo na poslednjim izborima u EU svedočanstvo je revidiranja orijentira za izlazak alijanse iz krize.

Neslaganja sada nisu toliko partijsko-ideološka, koliko funkcioanlana. Postoje dva principijalno različita prilaza između desnih i levih u pogledu politike Merkel-Sarkozi, pre svega budžetske. Mislim da je sastanak Olanda i Merkel proba. Ali sigurna sam da će Oland jasno označiti svoje prioritete, kojih se pridržavaju levičari ne samo u Francuskoj, već i u Južnoj Evropi u celini.

Neće li se novajlija Oland naći u iskušenju da pomalo preorijentiše politiku Francuske i od pratioca Berlina pređe na samostalnu ulogu lidera južnih zemalja zone evra? Tim pre što i one vezuju svoje nade za predsednika socijalistu, računajući da će on uspeti da prekine nemački kurs na radikalno smanjenje rashoda.

Mišljenje eksperta Nadežde Arbatove:

Takav okret nije isključen. Ali to će, čini mi se, biti jačanje pozicija levih snaga unutar EU. Mislim da u Nemačkoj predstoje velike promene. Osovina Pariz-Berlin ne mora da bude slomljena. I u koviru promena moguće je i dalje vodeća uloga Nemačke i Francuske. Ali to da Oland može da postane snaga koja će cementirati Južnu Evropu – to je vrlo moguća perspektiva.

U međuvremenu ekonomski problemi Evrope samo se pogoršavaju – dužnička kriza, recesija. Bez oživljavanja ekonomske konjukture iz krize ne može se izaći. A kojim putem – Nemačka i Francuska za sada imaju o tome različita mišljenja, a mestimično i suprotna.