Partizani su već u Kanu

Svetska kinematografska elita ponovo se okupila na Azurnoj obali na 65. Međunarodnom Kanskom filmskom festivalu.

Kada je reč o tako uglednom filmskom festivalu kao Kanski, obično se kaže da je i samo učešće u njemu prestižno. Ipak Rusija se može ponositi i svojim uspesima. Istina, glavu nagradu festivala, Zlatnu palmu, za sada je dobio samo jedan film – Lete ždralovi Mihaila Kalatozova, i to je bilo 1985. godine. Ali među dobitnicima Gran-prija, druge nagrade po prestižnosti, fugiriraju doajeni svetske kinematografije kao što je Andrej Tarkovski, Andrej Končalovski, Nikita mIhalkov. Nagrade za najbolju režiju Rusima su više puta dodeljivane. Poseldnji put Zlatnu palmu dobio je 2007. godine ruski glumac Konstantin Lavronjenko za ulogu u filmu Andreja Zvaginceva Izgnanje. Da li će biti pobeda ovog puta, saznaće se 27. maja.

Rusija ove godine ima za koga da navija u Kanu. Kao prvo, za učesnika osnovnog programa festivala – režisera Sergeja Loznicu, koji predstavlja film U magli. Kao drugo, za Taisiju Igumencevu, koja se probila u paralelni program festivala Konkurs debitanata sa kratkometražnim filmom Put za. Nema smisla nagađati o šansama za pobedu. Ali profesionalni kritičari ipak daju prognoze. To je vrlo zanimljiv, talentovan rad, tako je na primer ocenio u razgovoru sa izveštačem Glasa Rusije film U magli kritičar Andrej Plahov.

Film je klasičan, kamerni. Priča o troje ljudi koje suočava rat. Sve je napravljeno na materijalu iz Drugog svetskog rata, ali je urađeno savremeno, pri tome u klasičnoj formi. Humanistički film. Sada se snima malo takvih filmova o ratu i uopšte o čoveku.

Film Sergeja Loznice napravljen u koprodukciji sa Holandijom, Ukrajinom, Belorusijom i Letonijom ekranizacija je istoimene pripovetke klasika sovjetske književnosti Vasilija Bikova. Film govori o periodu fašističke okupacije Belorusije u vreme Drutog svetskog rata. To je tanana psihološka drama u čijem centru je železničar lažno optužen za saradnju sa okupatorima. Njemu dozale partizani da se obračunaju sa izdajnikom...

Između ostalog Taisija Igumenceva je takođe nesumnjivo otkriće upravo Kanskog festivala. Taisija ove godine završava Savezni državni univerzitet kinematografije VGIK. Njen film Put za diplomski je rad koji je izazvao kod nekih članova komisije šok obiljem neformalne leksike. Ipak, doajeni domaće kinematograije su smatrali da je u datom slučaju to umetnički opravdano.

A sada o komercijalnoj komponenti festivala – čuvenom Kanskom filmskom sajmu. Prvi put za nekoliko poslednjih godina Rusija je u Kan uputila ugledni desant filmskih poslenika koji odgovaraju za popularizaciju ruskog filma u inostranstvu. Ako su se prethodnih godina ugovori za prikazivanje ruskih filmova sklapali samo u Ruskom paviljonu, sada se njemu pridružio i štand ruskog Fonda kinematografije. Za prikazivanje je pripremljeno na dsetine arthaus i komercijalnih filmova, novi projekti za filmske produkcije. U celini, predstoji intenzivan rad.