Neusaglašena saglasnost

Oni idu tako daleko da besramno tvrde kako se pitanje južne srpske pokrajine, odnosno njeno preimenovanje u drugu albansku državu na Balkanu, mora rešiti van Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN). Licemerno, uz to, dodaju da je to u interesu Srbije jer je, pristajanjem na odricanje od dela sopstvene teritorije, očekuje svetla evropska budućnost.

Evropski činovnici SAD, sa Havijerom Solanom na čelu, bez rezerve su se pridružili svojim prekookeanskim poslodavcima i, kao po komandi, pohitali sa izjavama o neophodnosti postojanja nezavisnog Kosmeta. I za njih, evropske činovnike, nema ničeg lošeg što će se divljim priznanjem nezavisnog Kosmeta, “preskočiti” SB UN. Solana, Srbima dobro poznat i kao čovek na čiji je mig Srbija mučki bombardovana 1999. godine, bez osećanja ikakve griže savesti, tvrdi da planirano slanje misije Evropske Unije (EU) u južnu srpsku pokrajinu, nukako ne znači kršenje medjunarodnog prava. Kao i prilikom bombardovanja Srbije, iza kojeg je na grobljima mnogih srpskih sela i gradova “niklo” na hiljade grobova nevinih ljudi, žena i dece, Solana licemerno, i mimo svih medjunarodnih pravnih normi, govori kako mu nije poznato “da bilo ko želi da krši medjunarodno pravo. A i pravnim  laicima je jasno da “preskakanje” SB UN u konkretnom slučaju, nije ništa drugo nego pretpostavljanje sile univerzalnom pravu svetske zajednice.

Činjenica da su SAD i njeni evropski trabanti isključivi i nedvosmisleni kada je Kosmet u pitanju, u Srbiji je još uvek nejasno koju opciju podržavaju stranke na vlasti i deo opozicije. Svi su, naizgled, i vlast i opozicija, jedinstveni u nepristajanju da srpska autonomna pokrajina dobije nezavisnost. Ali, ima tu jedno “ali” iza koga se kriju neke nedoslednosti, uključujući tu i predizborne špekulativne aktivnosti. Jer čak i prividno usaglašen predlog rezolucije koji su danas, 25. decembra, Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) dostavili Skupštini Srbije, iz više razloga ostavlja utisak neusaglašenosti. Iza navodne usaglašenosti, naime, isprečava se više suprotnih stavova čije se navodjenje vešto izbegava u tekstu predložene rezolucije. U nameri da u javnosti stvore sliku o nerazrušivom jedinstvu u Vladi Srbije, vladajuće stranke su sročile neuverljivu priču namenjenu srpskoj javnosti.

Mada u trenutku pisanja ovog teksta nije poznati kako će poslanici reagovati na predlog rezolucije o Kosmetu koji su “usaglasile” dve vladajuće stranke, izvesno je da nisu ni blizu bilo kakve saglasnosti. Nepremostiva nesaglasnost se, pored ostalog, manifestuje u odnosu prema zemljama koje budu priznale eventualnu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta. Jedni su, udvarajući se u predizbornoj kampanji javnom mnenju Srbije, odlučni u odbrani stava da će sa tim zemljama prekinuti saradnju, dok drugima tako nešto ne pada na pamet. DSS, na primer, decidirano tvrdi da je državni prioritet očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije, a DS, prividno se ne odriče Kosova, ali takodje decidirano, naglašava da je put u EU prioritet nad prioritetima. Kako, recimo, protumačiti izjavu potpredsedbika vlade Božidara Djelića da su budućnost Kosmeta  i evropske integracije “dva odvojena procesa”, a da tog zvaničnog stava DS nema nigde u tekstu predloga rezolucije. Opravdano se, s tim u vezi, postavlja pitanje: hoće li Srbija u EU kao celovita država, za što se zalaže DSS, ili će se u Evropu, kao jedinoj alternativi koju propagira DS, ići i ako Kosmet dobije nezakonitu podršku za  nezavisnost?

Rezolucija treba, kako predlaže pregovarački tim, da potvrdi i vojnu neutralnost Srbije, što praktično znači nepristupanje u bilo koji vojni savez. Kako, medjutim, ostati dosledan toj “saglasnosti” kada član vlade, ministar odbrane i potpredsednik DS Dragan Šutanovac otvoreno ističe da je jedina  opcija Vojske Srbije pristupanje NATO-u. On se, doduše, protivi spremnosti EU da podrži unilateralno priznanje nezavisnosti Kosmeta, ali, Bože moj, ako do toga i dodje “nemamo prava da se odreknemo budućnosti Srbije”. Na koju to  Srbiju misli ministar kada vrlo dobro zna da DS - koalicioni partneri njegove stranke, nedvosmisleno ističu da Srbije bez Kosmeta nema.

U jednom delu predloga rezolucije se predlaže preispitivanje diplomatskih i drugih odnosa sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. I to je jedna od navodnih “saglasnosti”, mada je svakom ko površno prati politička zbivanja u Srbiji jasno da je ovde reč o nepomirljivim stavovima dve vladajuće stranke.

Bili su to samo neki od brojnih primera neusaglašene “saglasnosti” teksta koji su, zarad izbegavanja krize vlade, pripremile vladajuće stranke. Malo je, stoga, verovatno da će ih skupština prihvatiti u predloženom obliku, mada, imajući praksu rada skupštinske većine, ni tu soluciju ne treba isključiti.