Muzeji moskovskog Kremlja: praznikom i radnim danom

18. maja po 35. put u svetu obeležava se Međunarodni dan muzeja. Ove godine on protiče od devizom: Muzeji u svetu koji se menja. Novi izazovi, nova nadahnuća.

U Rusiji Dan muzeja je naravno praznik: i za same muzejske radnike i za one koji slobodno vreme vole da provode u muzejskim salama. Mnoge art platforme i specijalizovane izložbe rade besplatno. One traže nove formate i privlačne forme za posetioce – ako im se dopadne, doći će kasnije mnogo puta, sa rođacima, sa prijateljima. To se odnosi i na Muzeje Moskovskog Kremlja. Slobodni ulaz će biti na sve muzejske objekte, uključujući najposećeniju Oružarnicu, gde su predstavljeni državni simboli, dragoceni pokloni koji su vladarima donosili strani ambasadori, odora ruskih careva i stare kočije.

Obeležavajući svoj profesionalni praznik, Kremljovski muzeji najavljuju nove projekte. Po rečima direktora Jelena Gagarine, najduže se očekivala izložba legendarnog ikonostasa Kirilo-Belozerskog manastira, sakupljenog u jednu izložbu. Događaj će se desiti već u junu.

To je jedan od najstarijih ikonostasa koji se nalazi na teritoriji naše zemlje. On je bio napravljen 1497. godine. Posle revolucije 1917. bio je rasklopljen, deo ikona je ostao u Kirilovu, deo ikona je dat Tretjakovskoj glaeriji, Ruskom muzeju i Muzeju Andreja Rubljova. A mi smo uvek hteli da dovezemo ikonostas Kirilo-Belozerskog manastira u Kremlj i da ga pokažemo u kompleksu. To delo treba gledati onako kako je stvoreno. Uz to, iz tog perioda postoje još dva ikonostasa – u Blagoveštenskom saboru Moskvoskog Kremlja i u Ferapontovom manastiru u Vologodskoj oblasti.

U oktobru u Kremlju će moći da se vidi izložba posvećena jubileju rata Rusije protiv Napoleonove Francuske, koja će predstaviti događaje na teritoriji Kremlja 1812. godine. Ovde će moći da se sazna kako su za vreme požara u Moskvi bile spasene riznice Oružarnice. Pred kraj godine u Kremlju će se otvoriti izložba Zlatni vek engleskog dvora posvećena dvorskoj kultiri od Henriha Sedmog do Karla Drugog. Zajedno sa portretima, dragocenostima, kraljevskim oklopima u Moskvu će iz Velike Britanije stići i jedinstveni eksponat – prvo izdanje Šekspira.

Sve slične skupe izložbe su se pravile i prave se bez pomoći države, od novca sponzora – saopštila je Jelena Gagarina. Čak na praznik govorila je o teškoćama sa kojima se suočavaju muzeji. A to je pre svega nedostatak fundusa i prostorija za izložbe, i naravno, nedovoljno finansiranje države. Po rečima Jelene Gagarine, skoro sva serdstva koja se muzejima izdvajaju iz budžeta, odlaze na plate zaposlenima i komunalne usluge, a od čega da se finansira razvoj? Ali jednu izložbu koju je finansirala država Jelena Gagarina je navela. Ona je priređena poseti Velikog Magistra Malteškog ordena Fra Metjua Festinga.

Proslavljeni muzej ima i svoje specifične probleme. Oni su vezani za to što je Moskovski Kremlj i rezidencija predsednika Rusije. Sve akcije muzeja moraju da budu usaglašene sa protokolom. Naravno, nije loše imati za muzej tako dobro obezbeđenje, ali sa druge strane popularna akcija Noć muzeja se ne može održati. Kremlj se u 6 sati uveče zatvara za posetioce. Sa upravom se na tu temu ne može diskutovati.