„Osmi putnik“ u Moskovskom planetarijumu

U Rusiji se po prvi put održava retrospektivna izložba grafike švajcarskog slikara Hansa Rudija Gigera, koji je stvorio lik „Osmog putnika“ za kultni film Ridlija Skota.

Krajem maja na bioskopska platna izlazi film Ridlija Skota „Prometej“, koji je u početku bio zamišljen kao rimejk sada već klasičnog filma „Osmi putnik“ iz 1979. godine, međutim kasnije je dobio status samostalnog projekta sa svojom mitologijom, bez obzira na zajedničke korene sa svemirom „Osmog putnika“. Svetove u kojima se odvija radnja filma, osmislio je poznati švajcarski slikar, predstavnik fantastičnog realizma Hans Rudi Giger.

Termin „fantastični realizam“ je uveo Fridrih Niče 1869. godine, a od 1948. godine smatra se da su osnivači fantastičnog realizma u slikarstvu austrijski umetnici Ernst Fuks, Rudolf Hausen i Ernst Štajner. Kako kaže koordinator izložbe Marko Vitcig, Giger nalazi osnovno nadahnuće u Salvadoru Daliju. Zaista, radovi slikara dopuštaju mogućnost da se naprave određene paralele sa stvaralaštvom velikog nadrealiste. Ujedno, u mističnim i psihodeličnim radovima Gigera vidimo odjek arhaične umetnosti, oseća se uticaj Hijeronimusa Boša, vizionara Vilijama Blejka i simboliste Gustava Moro.

Hans Rudi Giger i Ridli Skot počeli su saradnju još 1977. godine, kada je reditelj tokom rada na filmu „Osmi putnik“ pozvao već poznatog u to vreme slikara da kreira monstruozno stvorenje iz dubokog svemira. Rad na ovom filmu doneo je Gigeru 1980. godine „Oskara“ u nominaciji za „Najbolji vuzuelni efekti“ i svetsku slavu. On je istog trenutka postao zvezda, njega su neprestano opsedali novinari, i uskoro su pitanja o stvaranju Ksenomorfa (upravo je to naziv za monstruma iz filmova Ridlija Skota) počeli ozbiljno da nerviraju slikara.

Atmosfera izložbenog prostora, koji se nalazi na donjim nivoima Moskovskog planetarijuma, izuzetno odgovara stvaralaštvu Gigera: grafički radovi slikara (njegova omiljena tehnika je aerografija) izloženi su u prostoru podzemnog parkinga. Vizuelni niz dopunjavaju projekcije, video prezentacije i odgovarajuća muzika. U radovima Gigera na izuzetan način dolazi do prožimanja mehanike i organike, tehnologije i umetnosti, slikar je našao način da prikaže dečje strahove, da izazove kod posetilaca osećaj ukočenosti od straha i oduševljenja. Kada je reč o njegovom životu i stvaralaštvu, ponekad je dosta teško odvojiti realnost od fantazije. Sam slikar kaže, da ga je još u detinjstvu privlačila infernalna romantika, od kada je mu je otac, apotekar, poklonio pravu ljudsku lobanju. Od tog trenutka Giger je definitivno bio začaran likovima sa „druge strane“, koji su izvršili snažan uticaj na njegovo buduće stvaralaštvo.

Psiholozi smatraju, da je jedan od osnovnih izvora inspiracije Gigera –noćne more slikara. Umetnik priznaje da periodično ima poremećen san, koji rađa nove likove. Slikarstvo postaje neka vrsta terapije: ukoliko dugo i temeljno radi sa nekim likovima, oni polako nestaju iz njegovih snova. Međutim uskoro dolazi zamena - novi košmari...

O stvaralaštvu Hansa Rudija Gigera mogu se iznositi različita mišljenja, ali teško da se može negirati njegova unikalnost. On stvara nove svetove i poziva posetioce na istraživanje tamnih strana svoje duše.