Boljšoj teatar: tehnika na ivici fantastike

Moskovski Boljšoj teatar rezimira rezultate sezone – prve radne sezone na istorijskoj sceni posle grandiozne šestogodišnje restauracije. Ovde je novinarima prikazana najnovija tehnička oprema koja pruža glavnoj sceni Rusije više mogućnosti nego ikada ranije.

Plodove rekonstrukcije istorijske scene proslavljena trupa Boljšoj teatra ocenila je još posle prvih predstava. To su bila nova postavka ruske klasične opere Ruslan i Ljudmila i balet Čajkovskog Uspavana lepotica u obnovljenoj verziji. Od ovih jesenjih premijera Boljšoj teatar su već više puta posećivale trupe na gostovanju, prvo orkestar i hor, a zatim i baletska trupa čuvene milanske Skale. Ali uglavnom sezona je protekla u znaku povratka postavki uobičajenih za istorijsku scenu. Takvih kao što je opera Musorgskog Boris Godunov u masovnoj scenskoj verziji 1948. godine. Današnje tehničke mogućnosti Boljšoj teatra omogućiće da se ostvari skoro svaka rediteljska zamisao, da se prime gostujuće predstave najvećeg stepena složenosti, da se udahne novi život klasičnoj postavci i da se ponude neograničeno smeli eksperimenti.

Danas glavna scena Rusije sa punim pravom pretenduje na prvenstvo u mnogim pozicijama – tvrdi generalni direktor Boljšog teatra Anatolij Iksanov, ocenjujući rezultate restauracije.

Dobili smo zaista odlično pozorište 21. veka, pri tome smo obnovili onu idealnu akustiku koja je ovde postojala u 19. veku i koju smo zbog niza objektivnih okolnosti izgubili u 20. veku. Dobili smo jednostavno neverovatno složenu opremu, pozorišne tehnologije i u nekim oblastima smo danas broj jedan, mi smo prvi.

Rekonstrukcija Boljšog teatra je bila istovremeno i prioritetan nacionalni i međunarodni projekat. Pri tome njegov najsloženiji deo, restauracioni, bio je u nadležnosti ruskih stručnjaka, a odgovornost za rekonstrukciju u velikoj meri su delile strane kompanije. Važna etapa rekonstrukcije je postavljanje supersavremene scenske opreme, što je bilo povereno nemačkoj firmi Boš Reksort.

Nemoguće je nabrojati sve tehničke novine. Najvažnije je to što su one prilagođene pre svega maksimalnoj udobnosti i brzini tako aktualnog procesa kao što je smena dekora za vreme predstave. U tom cilju opremljena je ne samo glavna scena, već i zadnja scena, produžetak glavne, odvojen zazidanim vratima. Između ostalog, zadnja scena koja se nalazi na 30 centimetra niže od osnovne ima iste gabarite – 22 puta tri metra. I ona takođe ima sedam pokretnih platformi iste veličine kao i glavna scena. Na kraju ovde može u potpunosti da se sakupi dekor i da se prebaci u gotovom vidu do publike bukvalno za nekoliko minuta. Dovoljno je samo spustiti za 30 centimetara gigantsku osnovnu scenu – i to je sada moguće! – kako bi se napred pomerili dekori.

Mnogo od onog što sada poseduje istorijska scena Boljšog teatra bez preterivanja je jedinstveno u svetu. Na primer, razrada projekta scene sa primenom platformi u dva nivoa ili okretanje duž scenske ose: po oceni stručnjaka, to su jedinstvena tehnološka rešenja u međunarodnoj praksi. Ipak tehnika, razume se, nije cilj, uvereno je rukovodstvo Boljšog teatra. Najvažniji za nas je stvaralački proces, govori Anatolij Iksanov. A on na istorijskoj sceni postaje sve intenzivniji.