Rusi probijaju štit

 Moskva – Rusija je lansirala novi model interkontinentalne rakete koja može da se probije kroz antiraketne sisteme NATO-a i uspešno pogodi cilj, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane. Radi se o usavršenoj verziji rakete Jars RS-24 koja se već nalazi u  naoružanju ruskih raketnih snaga, nosi četiri nuklearne bojeve glave i do svog cilja stiže za manje od sat vremena leta.

„Testirani projektil dospeo je u ciljanu zonu na poligonu Kura na Kamčatki, poluostrvu na ruskom Dalekom istoku“, saopštio je predstavnik za štampu ruskog ministarstva odbrane Vadim Koval, a prenosi agencija Interfaks. On je dodao da je „cilj lansiranja postignut“ i precizirao da je lansiranje obavljeno sa mobilnog poligona na kosmodromu Plesetsk na severu Rusije.

Neimenovani vojni izvor rekao je Interfaksu da je to bio drugi test te rakete, kao i da je prvi, 27. septembra 2011, bio neuspešan.

Tada je objavljeno da je neuspešno lansirana novi model rakete Jars RS-24, koja se već nalazi u naoružanju Strateških raketnih snaga ruske vojske.

Raketa može da nosi 4 nuklearne bojeve glave jačine od po 500.000 tona eksploziva i leti brzinom od 13.000 kilometara na sat. Lansira se iz podzemnog silosa ili sa specijalnog vozila transportera.

Dan nakon prvog lansiranja, vojni izvori kazali su da je testiranje nove ruske strateške rakete zemlja-zemlja Jars RS-24, usavršene verzije interkontinentalne rakete „topol-M“, čiji domet je više od 10.000 kilometara, završeno neuspehom, pošto je raketa pala nedugo po lansiranju.

Više izvora reklo je Interfaksu da je testirana raketa napravljena kako bi mogla da izbegne antiraketni štit koji NATO planira da postavi u Evropi i čija je prva faza proglašena operativnom u nedelju na samitu NATO u Čikagu.

„To je jedna od vojno-tehničkih mera ruskih vlasti, kao odgovor na razmeštanje globalnog sistema antiraketne odbrane Amerikanaca“, rekao je ruski general Viktor Esin, bivši komandant sektora za strateške rakete.

„Raketa koristi novi tip goriva koji joj omogućava da smanji vreme potrebno za rad motora u aktivnoj fazi puta“, objasnio je neimenovani vojni izvor. Rezultat toga, kako je dodao, je da će kapacitet takve rakete da eliminiše sistem antiraketne odbrane biti veći.

Rusija odavno kritikuje projekat razmeštanja antiraketnog štita NATO-a u istočnoj Evropi, koji Zapad predstavlja kao odgovor na pretnju zemalja kakav je Iran. Započet 2010, taj projekat postao je jedan od glavnih izvora neslaganja između NATO-a i Rusije, koja ga smatra pretnjom po sopstvenu bezbednost.