Andrej Bitov: Ja pišem u jednom dahu

Nadahnuće je nemoguće zameniti majstorstvom. Treba nagomilati u sebi osećanje, kako bi se ono zatim izlilo u tekst, govori čuveni ruski pisac Andrej Bitov. 27. maja prozaik, pesnik, eseista, publicista, predsednik Ruskog Pen-kluba, dobitnik književnih nagrada i međunarodnih nagrada Andrej Bitov napuniće 75. godina.

Nisam profesionalac, često ponavlja Andrej Bitov. I to iako su njegova dela prevedena skoro na sve evropske jezike, a on sam je jedan od najtraženijih ruskih pisaca u univerzitetskoj sredini SAD. Ali Andrej Bitov zaista nije proučavao zanat pisca profesionalno: za razliku od većine svojih kolega savremenika, on nije završio Književni institut u Moskvi, već Rudarski institut rodnog Peterburga, tada Lenjingrada. I njegovi književni debi desio se početkom 60-ih godina, bila je to zbirka priča Velika lopta, koju tadašnja sovjetska kritika nije ocenila, čak je i osudila.

Ako je verovati izjavi Andreja Bitova, i u ranom stvaralaštvu i sada on piše ne iz tog razloga iz kog pišu drugi:

Za mene je pisanje način da shvatim ono što ne razumem. A ja hronično ne shvatam šta su ljudi i šta je život i ne prihvatam ih zdravo za gotovo. Kada pišem na sekudnu pisanja ja shvatam ono biće koje opisujem. A u životu ne: odmah dospevam u neki konflikt, sve mi se čini besmislenim... Tačnije samo izlaganje rečima način je da shvatim šta se desilo. I pokušavam da shvatim radi sebe. Ali pošto ja propuštam kroz sebe ipak opšti život, očigledno da to ima nekakvu vrednost, nekakav opšti znak za druge. Jedno od mojih najvećih otkrića je to da su uglavnom drugi ljudi isti kao i ti. I to znači da mogu da te shvate.

Piscem je Andreja Bitova, opet po njegovim sopstvenim rečima, učnila ruska književnsot 19. veka, koju je on intenzivno čitao, tačnije rečeno gutao u neverovatnoj količini u mlade dane.

Najpoznatiji roman Andreja Bitova Puškinov dom, proglašen je za jedan od glavnih obrazaca ruskog postomdernzama. Napisan uprkos kanonima socijalističkog realizma, prvi put je objavljen u SAD krajem 70-ih. Posle toga u domovini Andreja Bitova su prestali da štampaju do sredine 80-ih, kada je u SSSR započela perestrojka i glasnost. U novijoj istoriji Rusije, od 1991. godine, njige Andreja Bitova izlaze redovno.

O piscu koji demonstrira stvaralački integritet i istrajnost često govore: on čitavog života piše jednu knjigu. Andrej Bitov spada u takve pisce. I čak u direktnom smislu takođe. Na primer, njegov roman 90-ih Oglašavanje pisan je oko 40 godina i u mnogome predstavlja autobiografiju.

Od reči ljudi došao sam do reči čovek. Odbivši jednom zauvek da razumem šta su to ljudi, trudim se da shvatim šta je to čovek. Drugi primer bliži nego što sam ja sam nemam i drugog čoveka prema kojem mogu da se odnesem isto tako žestoko kao prema samom sebi takođe nemam. Zanimljivo je šta govore čitaoci – a ja nemam masovnog čitaoca, ali zaista vrlo su mi predani čitaoci – oni svi govore istu frazu: vi ste to o meni napisali. Ali naravno nisam o njima pisao.

Danas nasleđe Andreja Bitova čini 50 izdatih knjiga, uključujući roman iz 2008. godine Nastavnik simetrije, napisan sa elementima mistifikacije i magičnog realizma. Odgovarajući svojim poklonicima koji čekaju nova dela, Bitov kaže: Ja pišem do danas. I ne gore nego ranije. I Još: Pišem u jednom dahu. Imam samo jedno opravdanje: verujem u tekst – povezanost svih reči između sebe, prve sa poslednjom, i svake sa svakom.