Nezaposlenost obara rekorde

Danas preko 75 miliona mladića i devojaka do 24 godine starosti ne mogu da nađu mesto na tržištu rada. Često na tom spisku mogu da se nađu mladi stručnjaci koji nisu našli posao posle univerziteta. Komentar rukovodioca nemačkog odeljenja Evropskog instituta RAN Vladislava Belova.

Danas smo svedoci s jedne strane demografskog procesa kada stanovništvo živi duže, sa druge naglo raste priliv emigranata koji osiguravaju visoki natalitet. Države su u tom kontekstu nesposobne da otvaraju nova radna mesta.

Najgora situacija je u zemljama Bliskog Istoka, koje do danas ne mogu da se oporave posle „apraskog proleća“. Tamo je nivo omladinske nezaposlenosti dostiga u proseku 27%. Naglo porošanje poslednjih godina se primećuje i u Evropi, posebno u zemljama čija ekonomij apreživljava krizna vremena. Između ostalog u svakoj od njih postoje svoje pretpostavke za pogoršanje situacije oko nezaposlenosti među mladima.

U Španiji, gde nivo nezaposlenosti među mladima iznosi 56%, jedan od uzroka bio je građevinski bum početkom 2000-ih, kada su mnogi, ne završivši školu, otišli da rade na građevini. Kada se bum završio, ljudi su ostali bez kvalifikacije i bez posla. U Francuskoj nezaposlenost među omladinom vezana je sa visokim procentom stanovništva iz emigrantskih slojeva. Svake godine na tržište rada u Francuskoj izlazi 650 hiljada mladih. I ekonomija jednostavno nije u stanju da stvara takav broj novih radnih mesta. Radi poređenja, u Nemačkoj svake godine na tržište izlazi preko 250 hiljada mladih.

Nemačka je između ostalog jedina zemlja EU gde je poslednjih godina nivo nezaposlenosti opao. Ali ako se gleda kojom cenom je to bilo postignuto, može se konstatovati da ni nemačke vlasti ne mogu da predlože efikasno rešavanje ovog problema, smatra rukovodilac Centra za ekonomska istraživanja Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Vasilij Kolšatov.

Ljudi koji rade zarađuju mizerno. Tačnije 25% spada u kategoriju „minidžobs“ i zarađuje 400 evra i manje. Omladini se nude upravo takva radna mesta koja nisu dovoljna da se elementarno preživi u Evropi. A u zemljama trećeg sveta plate mogu da budu i manje od toga. Pri tome vlade usvajaju popravke, usmerene na to da se umanji socijalna zaštićenost zaposlene omladine.

Kao načine da se spase omladina eksperti u prvom redu navode odustajanje od politike krajnje štednje. Po mišljenju nekih eksperata i ekonomista, to je jedini način da se spase zona evra od raspada. A sociolozi govore da ako se vlade ne budu brinule o genraciji radnika koja stasava, očekuju ih potresi još ozbiljniji od aktualne ekonomske krize. U krajnjoj liniji, sa socijalnom, a to znači i političkom stabilnošću će moći da se oproste.