Nova hapšenja povodom crnih transplantologa na Kosovu

Hapšenje izraelskog posrednika Moše Harleja koji figurira u slučaju kosovskih crnih transplantologa može da odigra važnu ulogu u istrazi koja se odvija u Prištini pod kontrolom civilno-policijske misije Evropske unije. Prema izjavi EUleksa, Harel je ključni osumnjičeni, njemu se pripisuju kriminalne radnje vezane za trgovinu ljudima i organizovani kriminal. Između ostalog reč je o traženju donora za uzimanje bubrega i njihovo slanje na Kosovo, kao o pružanju drugih posredničkih usluga. Ipak naš analitičar Petar Iskenderov sumnja da hapšenje izraelskog posrednika samo po sebi može da pomogne istražiteljima EU da istraže sve faktore crne transplantologije.

Istraga činjenica oduzimanja ljudskih organa u kosovskoj privatnoj klinici Medikus traje od 2008. godine. Upravo tada je na aerodromu u Prištini bio uhapšen onesvešćeni građanin Turske, kojem je, kako je pokazalo isleđivanje, u prištinskoj klinici bio izvađen bubreg. Ipak tek u junu 2011. godine istražitelji EU na čelu sa specijalnim tužiocem EU Džonatanom Rejtelom predali su optužnicu sudu. Slučaju su bila priključena i svedočenja Kanađanina koji je 2008. godine bio lično operisan u klinici Medikus, a posredovao je u poslu Moša Harel. Figuriraju u materijalima slučaja i donori iz istočnoevropskih zemalja, između ostalog iz Moldavije, Ukrajine i Rusije. Njima su obećali za bubreg 15-20 hiljada evra, mada novac nisu dobili. Tako se desilo između ostalog sa Anom Rusalenko, koja u materijalima istrage figurira kao stanovnica ruskog Dalekog Istoka. Nikakav novac za svoj bubreg mlada žena nije dobila, već je bila nasilno izbačena sa Kosova i poslata avionom u Istambul. Indikativno je da su posrednika Mošu Harela ranije već hapsili izraelski organi reda, mada su ga puštali uz potpisivanje garancije da neće napustiti zemlju, koju je on odmah i prekršio, krenuvši u bekstvo.

Iz materijala slučaja sledi da se crnom transplantologijom na Kosovu bavila čitava kriminalna internacionala. Osim Harela, u dokumentu figurira turski transplantolog Jusuf Sonmez, vlasnik klinike Medikus urolog Lutfi Derviši, bivši činovnik kosovskog Ministarstva zdravlja Ilir Recaj. Ipak tamo nema glavnog, onog što je saopštavao još krajem 2010. specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine SE, švajcarski pravnik Dik Marti. Tačnije, veze kriminalnog biznisa sa najvišim rukovodiocima Kosova na čelu sa premijerom Hašimom Tačijem, bez čijeg znanja slična međunarodna delatnost jednostavno nije mogla da se vrši. Nema u materijalima istrage ni tih nekliko stotina Srba koji su postali žrtve crnih transplantologa još krajem 90-ih godina.

Slična situacija je jasna. I EU, i SAD i Kanadi danas je povoljno da predstavljaju čudovišne zločine koji su se vršili na Kosovu kao delo ruku izolovane kriminalne grupacije, povezane sa međunarodnim kriminalom. A govoreći konkretnije – sa geopolitičke tačke gledišta udobnije je predati istražiteljima činovnika kosovskog Ministarstva zdravlja, turskog hirurga i izraelskog posrednika, nego lidere Kosova koji imaju svestranu podršku EU i NATO. Pa i korupcionu komponentu ne treba potcenjivati – posebno kada je reč o albanskoj dijaspori. Evo šta piše tim povodom sam Dik Marti: 2008. godine u klinici u Prištini su vadili bubrege, bez obzira na prisustvo raznih međunarodnih snaga. Problem je u tome što su u igri ogromni finansijski interesi. Na delu je korupcija. A mi nzamo da su novac i korupcija u stanju da parališu političku volju.

Karakteristični detalj: ponovno hapšenje Harela, kako podvlači agenicija Rojters, desilo se ne kao deo sudskog procesa u Prištini, već u okviru paralelene istrage koja se vodi u samom Izraelu. Osim Harela bilo je uhapšeno još desetak osoba. Kako je saopštio za Rojters anonimni izvor u izraelskim organima reda, osumnjičeni su nalazili ljude u teškom materijalnom položaju i koristeći to, nagovarali ih na presađivanje, ne informišuću ih o mogućim posledicama i nusefektima, ne osiguravajući potrebnu medicinsku negu posle operacije. Osim toga, izraelska pravda ima nameru da protiv Harela i njegovih saradnika pokrene optužnice za pričinjavanje teških telesnih povreda i izbegavanje uplate poreza.

Kao što vidimo ovde nema ni govora o onim čudovnišnim zločinima iz kojih je u stvari i izrasla crna transplantologija na Kosovu – kada su stotine srbskih civila bile prosto otete radi oduzimanja bubrega i drugih organa. I posle izvršene operacije ne samo da im nisu osiguravali potrebnu medicinsku negu, već su ih jednostavno ubijali i zakopavali tela u jame. Sudska potvrda sličnih činjenica nije povoljna po misiju EU na Kosovu i lidere evropskih država koji su ranije već priznali nezavisnost Kosova, istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova:

Evropa je trenutno u suštini saučesnik i sponzor separatizma kosovskih Albanaca. Jedan od glavnih ciljeva misije EUleksa nije ništa drugo do stvaranje jedinstvenog intergracionog prostora Kosova u oblasti pravosuđa, carine i svih drugih socijalno-ekonomskih institucija, gde bi bili uključeni i severni regioni naseljeni Srbima. Drugim rečima, EU trenutno preduzima konkretne korake na jačanju nezavisnosti kvazidržave Kosovo.

Prema podacima kosovskih medija, tužilac Rejtel namerava da traži od izraelske strane izručenje Moše Harela. Ipak radi objektivne svestrane istrage crne transplantologije istražiteljima EU potreban je ne toliko Harel, koliko politička volja. U međuvremenu, kako ukazuje list na albanskom jeziku koji izlazi u Prištini Koha Ditore, istraga namerava da značajno proširi sferu pažnje, uključujući i optužbe za mučenja u zatvorima u Severnoj Albaniji. Stiče se utisak da se iza svega toga krije elementarni pokušaj da se maksimalno „izgladi“ istraga, izuzevši iz nje sve epizode opasne po aktualne kosovske vlasti.