Američki „Veliki brat“. Verzija 2.0

Ako imate paranoju, to ne znači da vas niko ne prati. U svakom slučaju, na internetu i ako ste potpuno zdravi, očigledno, prate vas sve jedno. Ako imate sumnje, treba da se upoznate sa spiskom reči koje koristi Ministarstvo za nacionalnu bezbednost (MNB) SAD radi monitoringa internet-sajtova i društvenih mreža.

Objavio ga je prošle subote birtanski list Dejli Mejl, saopštivši da je MNB bila primorana da odštampa taj dokument posle zahteva društvene organizacije Informacioni centar za zaštitu privatnog života u elektronskoj sredini.

Spisak koji se sastoji od stotina reči i sintagmi veoma je impresivan. Teško bi bilo pretpostaviti da korišćenje reči Meksiko ili Kina od strane privatnih lica na svojim stranicama na Fejskubu može da bude primećeno u specijalnim programima. Na tom spisku se pominje skoro čitav Bliski Istok - Irak, Iran, Avganistan, Pakistan, Jemen, kao i Severna Koreja, Kolumbija i Somalija. Princip odabira je jasan – spisak je razbijen na kategorije „unutrašnja bezbednost“, „nuklearna bezbednost“, „zdravstvo i ptičji grip“, „bezbednost infrastrukture“, „terorizam“ i druge. Jasno je postojanje ključnih izraza i fraza kao što su „prljava bomba“, „taoci“, „džihad“, „Al-Kaida“. Ipak tu su i reči iz leksikona svakog miroljubivog korisnika Intreneta: oblak, sneg, svinjetina, hemijski, most, virus.

Pod sumnju može da dospe autor posta o popularnom u Evropi automobilu „smart“ ili onaj koji pomene priču o Kainu i Avelju. I što je zanimljivo, motri se sama sintagma „društvena mreža“, a sa njom je vezano skoro sve što koristi Intrenet!

Pravobranioci iz Informacionog centra za zaštitu privatnog života u elektronskoj sredini smatraju da spisak sadrži previše reči koje imaju različiti smisao. I to stvara pretnju garancijama koje pruža Prva popravka Ustava SAD, proklamovavši slobodu govora.

MNB u izvesnoj meri se slaže sa kritikom. Kako je izjavio sekretar za štampu resora Metju Čendler, treba precizirati algoritme korišćenja pretraživača. U intervjuu za intrenet-izdanje Hufington Post, on je izjavio da se aktivnost u sferi monitoringa interneta nalazi na žalosnom početnom stadijumu i usmerena je na upozoravanje od terorizma i kontrolu prirodnih kataklizmi. Istovremeno on je odbacio skoro automaske sumnje da ministarstvo koristi svoje mogućnosti radi kontrole onih koji misle drugačije. Ipak sudeći po aktivnosti Informacionog centra za zaštitu privatnog života u elektronskoj sredini, sa njim se ne slažu svi.

Istovremeno monitoring interneta i društvenih mreža bio bi složen posao bez saradnje sa liderima komjuterskih tehnologija. Forbs je pisao sa tim u vezi da očigledno MNB ima neke dogovore sa takvim kompanijama kao što su Gugl, Fejsbuk, Tviter i drugima koje omogućavaju da se dobija dostup nekim odeljciam siftvera i da se pregleda internet u režimu bliskom realnom vremenu.

Međutim, najveće kompanije raspolažu gigantskim informacijama o korisnicima njihove produkcije. Prošle godine pročilo se istraživanje Vol Strit Džornela, prema kome Gugl i Epl, kako se ispostavilo, sakupljaju informacije o lokaciji svojih klijenata ne samo posredstvom mobilnih gadžeta, već i pomoću personalnih kompjutera. Kako piše izdanje, Epl čuva podatke o kretanju korisnika preko svojih kompjutera Mekintoš, priključenih na Vaj-Faj mrežu. Gugl čini isto, samo preko kompjutera čiji vlasnici izlaze na Internet pomoću brauzera Gugl Hrom. Kako ističe list, obe kompanije izjavljuju da je čuvnje tih podataka strogo poverljivo i da nemaju nikakve skrivene namere.

Ali to ne znači da vas ipak ne prate.

Ostaj epitanje koliko se široko koriste mogućnosti Velikog brata, opisane u romanu Džordža Orvela 1984, još 1949. godine.

Prošle nedelje državni sekretar SAD Hilari Klinton je izjavila da su stručnjaci uspešno ušli na sajt Al-Kaide u Jemenu i tamo objavili svoju informaciju. To je shvaćeno kao prvo priznanje SAD da vode koberoperacije. Ipak važno je i drugo – globalne razmere aktivnosti koje ne priznaju ni granice, ni jezičke barijere.