Evropskim političarima ne daje mira situacija sa demokratijom u Rusiji

pa su se kao krpelj prilepili uz nju. Samit u Samari dao im je povod za veću žestinu. „Položaj u oblasti ljudskih prava u Rusiji se pogoršava, situacija postaje ozbiljna“ — objavio je humanitarni opunomoćenik nemačke vlade Ginter Noke. Termu nastavlja posmatrač Glasa Rusije Sergej Guk.

Stvarno. Lokalne vlasti kao da su namerno dale povod za revolt. Večina ruskih medija oštro je kritikovala akcije struktura sile koje su sprečile pojedine kritičare režima da blagovremeno dođu u Samaru radi učešća u maršu i protestnom mitingu. 15-godišnja ruska demokratija još nije uspela da se oslobodi sindroma «protiv vlasti se ne buni». Parole opozicije poput «Rusija bez Putina», kao i pre, izaziva kod izvršnih vlasti neodoljivu želju da preduzmu protivmere. Sve je to, na žalost, tačno.
Međutim, gore citiran opunomoćenik Noke bio je revoltiran na kritiku nedostataka zapadne demokratije od strane Moskve. Navodno, Rusi nemaju prava na to. Prema njegovim rečima, događaji u Rusiji nipošto se ne mogu uporediti sa zbivanjima u Nemačkoj. Mogu samo da se bezrezervno složim sa ovom tezom.

U Hamburgu su učesnici protestne demostracije protiv predstojećeg samita Grupe 8 rasterivani vodobacačima. Rusija, hvala Bogu, još nije dorasla do upotrebe takvih tehničkih dostignuća, niti do masovnog pretresanja stnova ljudi koji drugačije misli, kao što je to učinjeno za vreme nedavne demonstracije u 40 naselja Nemačke. Možemo samo da zamislimo kakva bi histerija pratila na Zapadu takav upad u stanove gna Kasparova ili Kasjanova.

Isto u Hamburgu je policija, prema pisanju nedeljnika „Cajt“, upala u stan 68-godišnjeg fizičara optuženog za terorizam i vandalizam iako, prema rečima njegovog advokata, policija nije raspolagala nikakvim činjenicama koje bi potvrđivale toliko teške optužbe protiv starca. Pokazalo se da je pravi razlog ove akcije knjiga naučnika o pokretu „autonomista“ objavljena pre 3 go-dine. Nemačko državno tužilaštvo je došlo do zaključka da misli izložene u njoj mogu da budu opasne.

Za razliku od pripadnika Saveznog kriminalističkog resora Nemačke, nihove ruske kolege još nisu dorasle do misli da uspostave kontrolu nad nezavisnim provajderima u Internetu i da snimaju ne samo tekstove poslanica, već i personalije svih bez izuzetka učesnika dopisivanja. Ova situacija je izazvala zabrinutost čak i kod senatora za unutrašnje poslove Berlina Erharta Kertinga koji je pozvao kolege da ne izjednačuje sa teroristima sve učesnike protestnih akcija. Inače, u Nemačkoj se odavno beleži trend za kriminalizacijom onih koji drugačije misle.

Nikome u Rusiji nije palo na pamet da organizuje totalno uhođenje opozicionih poslanika. A ministar unutrašnjih poslova Nemačke Volfgang Šojble otvoreno je izjavio da će resor za zaštitu Ustava i dalje špijuni-rati članove Bundestaga od Leve stranke. Tako nešto moguće se događa samo u uslovima diktature – ubeđen je lider ove frakcije Oskar Lafonten. U pravu je: nikakav sud nije dozvolio ovakvu skandaloznu praksu, već se birokratima iz MUP-a svuda pričinjava „propaganda socijalističke revolucije“. Iako se Leva stranka bori samo protiv razbojničkog kapitalizma, a za socijalnu pravičnost, i ove ideje su u današnjoj Nemačkoj sumnjive i nepoželjne, i to u tolikoj meri da se može zanemariti poslanička neprikosnovenost.

Stvarno, Rusija je još daleko od vrha zapadne demokratije – zaključuje naš posmatrač Sergej Guk