Rusija i EU proverili časovnike

Rusija i EU, bez obzira na neka neslaganja, potvrdile su usmerenje na dalje strateško partnerstvo. Takvi su glavni rezultati dvodnevnih rusko-evropskih pregovora na vrhu koji su protekli u Sankt-Peterburgu. Predsednik Rusije Vladimir Putin razmotrio je sa svojim evropskim kolegama ekonomsku krizu u Evropi, integracione procese na postsovjetskom prostoru i vizne probleme.

Kriza zone evra bila je jedna od centralnih tema 29. samita Rusija-EU. Po rečima ruskog predsednika, bilo je važno, kako se kaže, iz prvih usta dobiti informaciju o ekonomskoj situaciji u Evropi. Vladimir Putin je posebno istakao da je Rusija zainteresovana za jaku EU. Imamo oko 50% trgovinskog prometa sa EU, podvukao je ruski predsednik.

Ekonomska situacija u Evropi direktno utiče na rusku ekonomiju. Tesno smo povezani, kod nas je obim trgovinskog prometa prošle godine iznosio 394 milijarde dolara. Pri tome 2010. godien on je bio 306 milijardi, tačnije osetan je rast za godinu dana. Razume se, ako u Evropi sve dovede do recesije, smanjenja ekonomije, tada će i obim energenata, pa i druge produkcije iz Rusije: metalurške, hemijske, takođe opasti, to će na nas uticati. Zato se nadamo da će našim kolegama iz EU poći za rukom da izađu na kraj sa današnjim teškoćama. Raspoloženje naših kolega je borbeno, prilaz je u najvišoj meri profesionalan.

Šef Evropskog saveta Herman van Rompej sa svoje strane istakao je da su za izlazak iz krize nađena nova rešenja, usmerena na ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta i fleksibilniju evrointegraciju.

O intergraciji, ali već na evroazijskom prostoru, govorio je Vladimir Putin. Temelj Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora koji su formirali Rusija, Belorusija i Kazahstan, jesu norme i pravila STO. Takođe je bila formirana Komisija Jedinstvenog ekonomskog prostora – nadnacionalni organ koji ima ovlašćenja da pregovara sa evropskom komisijom. Tačnije, sve što se čini u okviru evroazijske integracije uglavnom ne stupa u protivrečnosti sa onim integracionim normama koje postoje u zapadnom delu Evrope, istakao je Vladimir Putin.

A ono što realno ometa integracione procese jeste vizni režim između Rusije i zemalja EU. Pri tome svi strahovi povodom najezde ilegalnih migranata i kriminalaca iz Rusije veoma su preterani, istakao je ruski predsendik. Za kriminalne elemente nikada nije bila prepreka prelazak granice. Stradaju po pravilu poslušni građani, biznismeni i novinari. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu je izrazio nadu da će rad na sporazumu o pojednostavljivanju viznog režima između Rusije i EU biti doveden do kraja u skorije vreme.

Vidimo progres, želimo da načinimo zajedničke korake ka bezviznom režimu, progres u pregovorima između Rusije i EU postoji. Zalažem se za bezvizni režim, ali ipak postoje tehničkapitanja koja treba rešiti. Ali nameravamo da postignemo praktični rezultat. Evropa je za to zainteresovana. Jedno od važnih pitanja je turizam. Vrlo mnogo turista dolazi iz Rusije u EU. U našim interesima je da ih bude više.

Posle okončanja samita predsednik Rusije Vladimir Putin zajedno sa predsednikom Saveta Evrope Hermanom van Rompejom i predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozuom posetio je izložbu na kojoj je predstavljeno nekoliko eksponata iz riznice Nariškinih. Pronađeni u martu ove godine u Sankt-Peterburgu srebrni pribor za jelo i ukrasi očuvali su se u veličanstvenom stanju.