Kinotavr poverovao u snagu duha

Desetog juna uveče u Sočiju zvršen je 23. otvoreni ruski filmski festival Kinotavr. Glavne nagrade dobili su vrlo različiti filmovi, čija suština se ipak može svesti na jednu frazu: ma koliko da je život složen, čovek mora da izdrži udarac. I da istraje!

U osnovnom programu konkursa učestvovalo je 15 filmova. Žiri pod predsedavanjem režisera Vladimira Hitinjenka bio je pred teškim izborom – na ceremoniji zatvaranja predsednik žirija je to rekao sa njemu svojstvenim humorom.

Već po koji put na festivalu skrećem pažnju na svojevrsni stil uručivanja nagrada. Kada nagrađuju za kratkometražni film, sve se dešava lako, lepršavo i zaintersovano. Kritičari obično uručuju sa izazovom. A kada žiri uručuje glavnu nagradu on se pomalo izvinjava, što je jasno... Meni često kažu: imate težak posao. Odgovaram: težak je posao stolara, sejača. A nama je teško samo zato što svojim izborom nekome nanosimo bol.

U svakom slučaju, žiri je odredio pobednike. Glavnu nagradu dobio je Pavel Ruminov za film Ja ću biti tu. Njegova junakinja je mlada žena koja umire od raka i traži roditelje koji bi usvojili njenog 6-godišnjeg dečaka. Glumica Marija Šalajeva stvara izuzetan lik: optimizam i snaga duha do samog kraja. Ništa ozbiljnije, osmišljenije i važnije nije postojalo u mom životu. Ja do poslednjeg trenutka nisam mislio da ćemo pobediti, ali srećan sam što se tako desilo, rekao je režiser izveštaču Glasa Rusije posle nagrađivanja.

Čini mi se da je mnogo dobrih filmova dobilo nagrade na festivalu. Sve je bilo vrlo mudro. Sasvim sam siguran u naš film, znam zašto smo ga napravili. Povodom ove nagrade nemam nikakve iluzije, komplekse. Mislim da je Maša zaslužila ovu nagradu.

I Ruminiv, i Marija Šalajeva, sijali su od sreće kada su pozirali fotografima sa nagradom (statuetom u obliku lopte, simbolom izlazećeg sunca). Zato se glumica Jana Trojanova, koja je podelila sa koleginocim Anom Mihalkovom nagradu za najbolju žensku ulogu u filmu Avdotje Smirnove Kokoko, trudila da se drži što neprimetnije. Tim pre što Mihalkove na ceremoniji zatvaranja festivala nije bilo. U intervjuu za Glas Rusije Jana je pojasnila:

Nisam računala ni na šta ovog puta. Navijala sam za Anu Mihalkovu, za Juliju Lapšinu iz filma Živeti. Iskreno govoreći, nisam htela da izađem na scenu da dobijem nagradu, htela sam da ove velike aktrise dobiju. Imam već kod kuće jednu loptu i nisam pohlepna...

Film Kokoko je priča o tome kako svi mi grešimo, smatrajući svoj moral jedino ispravnim. A još o provaliji između intelektualca i običnog naroda koju možda i ne treba prevladavati. Između ostalog, pomenuti film Živeti takođe je dobio nagradu, pri tome veliku – njenog autrao Vasilija Sigareva nagradili su na zajbolju režiju. Film se sastoji od tri novele o ljudima koji su izgubili najbliže – mladoženju, oca, ćerku. Neko pada, ne izdržavši udarac, neko postaje jači. Ali to nisu samo tužne priče, to je intimni razgovor koji prodire do samih dubina.

Ostaje da dodamo da je nagradu za najbolju mušku ulogu dobio mladi glumac Azamat Nigmanov koji igra u filmu Konvoj Alekseja Mizgireva. Gran-pri Udruženja filmskih kritičara dobio je film Mihaila Segala Priče – on je bio nagrađen i za najbolji scenario. Takođe su istaknuti muzika u filmu Konvoj i snimateljski rad u filmu Živeti... Svi ovi filmovi uskoro će se pojaviti u ruskim bioskopima. A neki, po rečima organizatora Kinotavra, već su pozvani da učestvuju u međunarodnim festivalima.