Veštački oblaci, melioracija i šumske zasade

U kalendaru Organizacije Ujedinjenih nacija 17. jun je označen kao Svetski dan borbe protiv isušivanja zemljišta. Već danas to je globalni ekološki problem. A u skoroj budućnosti širenje površina pod pustinjama može postati prava opasnost za milijardu ljudi u više od 100 zemalja.

Isušivanje zemljišta je činjenica. I povezano je to pre svega sa promenom klime na planeti, govori potpredsednik ekološke organizacije „Zeleni krst“ Aleksandar Čumakov.

U zoni pustinja i polupustinja vlaga koja je prisutna u vazduhu je sasvim dovoljna da se reše svi problemi. Ali struktura temperaturnog vertikalnog razreza je takva da ne postoje uslovi za kondenzaciju te vlage. Ona prolazi pored tih oblasti i nikada tamo ne pada, ili pada krajnje retko. Ne postoje uslovi za stvaranje oblaka. Drugim rečima, ljudi bi mogli nekako da se bore ki postoje primeri. Time su se bavili u Francuskoj, u Alžiru, u Izraelu. Tamo postoji pustinja Negev na kojoj se nalazi poligon za stvaranje veštačkih oblaka.

Problem je posebno akutan u regionima oko ekvatora. Pre svega to je pustinja Sahara. Pretnja je stalno prisutna u Centralnoj Aziji. Posledice isušivanja zemljišta su glad i siromaštvo. Već ima oko 24 miliona ekoloških migranata. Zato OUN sada finansira projekte za borbu protiv isušivanja zemljišta u 25 zemalja Afrike. Rusije se taj problem tiče u manjem stepenu. Pa ipak u južnim ruskim regionima letnje suše stvaraju veliku štetu, govori direktor programa za očuvanje prirode sveruske društvene organizacije „Zelena patrola“ Roman Pukalov:

Promena klime u oblastima u donjem toku reke Volga i oko Kaspija veoma utiče na prirodu. To se tiče ne samo količine vode za piće i povećanja temperature. To su i ranije najezde skakavaca. Ove godine je prva najezda bile već u početku aprila, odnosno veoma rano.

Svi se problemi regulišu pošumljavanjem teritorije. Ukoliko zelenilo nestane pojavljuju se uslovi za isušivanje zemljišta. Zato je neophodno saditi šume. Ali šumske zasade kao i svaki živi organizam traže pažnju. Takvi se radovi u Rusiji vode, što mora biti podržano i državnim programom. Osim toga, smatraju ekolozi, neophodno je nastaviti sa veštačkom melioracijom zemljišta.