Ruska udarna bespilotna letelica: naređeno da se napravi brže

Ruske vojne fabrike počele su razradu sopstvenog bespilotnog avijacionog sistema. Radovi imaju tajni karakter, mada eksperti smatraju da se može raditi o udarnim bespilotnim letelicama, sličnim američkim uređajima Predator.

Danas je sfera primene bespilotnih letelica značajno uvećana. Posebno je zainimljivo vojno korišćenje bespilotnih letelica u udarne svrhe, tačnije za nanošenje jurišnih napada na živu silu i tehniku protivnika. Američke letelice porodice Predator aktivno su primenjivane od strane SAD i njihovih saveznika u Iraku, kao i u antiterorističkim operacijama u Pakistanu i Jemenu. Počev od 2004. godine američke bespilotne letelice nanele su po teritoriji Pakistana preko 260 jurišnih napada. Projekti proizvodnje bespilotnih letelica sa udarnim funkcijama realizuju se u zemljama kao što su Izrael, Kina, Indija, JAR. Rusija, sasvim prirodno, ne može da stoji na periferiji vojno-tehničkog progresa. Eksperti izražavaju svoje mišljenje povodom toga ko može da se bavi razradama i kakve karakteristike će one posedovati. Reč je verovatno o dve kompanije, ističe ekspert u oblasti bespilotnih letelica Denis Fedutinov.

U Rusiji razradom bespolotnih letelica klase američkog Predatora bave se dve kompanije: peterburški Tranzas i kazanski KB Sokol. One su dobile tender koji je raspisalo rusko Ministarstvo odbrane prošle godine. I trenutno se prave dve letelice, prva je bliska po razmerama američkom Predatoru. Prva ima masu oko tone, druga je bliska američkom Predatoru. To je otprilike četiri i po, pet tona.

Naravno, karakteristike ruskih bespilotnih letelica koje bi htelo da dobije Ministarstvo odbrane ne objavljuju se. Ali eksperti smatraju da će inženjeri težiti da se približe svetskim standardima, tačnije da će one biti slične drugim bespilotnim sistemima, ističe glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.

Najvažnija je mogućnost da se realizuje višesatni režim leta, da se biraju ciljevi, kao i da se osigurava distanciono upravljanje i navođenje od strane operatera koji se nalaze na nekoliko hiljada kilometara od letelice. Znači, potreban je satelitski kanal veze i emitovanja. Što se tiče naoružanja, ovo pitanje za sada nije rešeno, ošto se projekat nalazi u početnom stadijumu. Smatram da će u ruskim uslovima udarne bespilotne letelice naći primenu pre svega u regionu Severnog Kavkaza za monitoring situacije i uništavanje banditskih grupa.

Poslednjih godina upravo ovaj pravac avijacije aktivno se razvijao i sada Rusiji predstoji da ga razvija ubzrzanim tempom. Cijena bespilotnih letelica je manja od cene aviona, uređaji date klase mogu da se nalaze u vazduhu nekoliko desetina sati, što je nemoguće u slučaju pilotiranih letelica. Ali najvažnija njihova prednost je u tome što njihovo korišćenje dozvoljava da se sačuva život pilota. Pošto operateri koji njima upravljaju stoje na zemlji.