Nove radiolokacione stanice „Voronjež“ pojaviće se mnogo pre 2020.

Mreža novih radiolokacionih stanica (RLS) „Voronjež“ sistema za upozoravanje o raketnom napadu (SURN) mogle bi se pojaviti u Rusiji pre zacrtanog roka, tj. pre 2020. godine, zahvaljujući povećanom finansiranju i ubrzavanju tempa izgradnje. To bi omogućilo stalnu radiolokacionu kontrolu za svim potencijalno opasnim pravcima sa teritorije Rusije.

Tehnološka rešenja koja se koriste u „Voronježu“ nemaju analoge u svetu. U njegove prednosti spada konstrukcija koja se sastoji iz blokova, kaže autor vojnog pregleda „Komsomoljske pravde“ Viktor Baranec:

„Stanica „Voronjež“ sklapa se kao dečja igračka „Lego“. Broj zaposlenih koji je održavaju mnogo je manji nego kod radiolokacione stanice „Gabala“, koju je Rusija zakupila od Azerbejdžana. Drugi faktor je da postoji masovna proizvodnja tih stanica. Stanica ima „odličan vid“. Prema nekim podacima, njen domet posmatranja čini 6 hiljada kilometara, dok stručnjaci kažu da bi se povećanjem kapaciteta mogao postići domet od osam hiljada km. Za južni pravac to bi bilo dovoljno da se u slučaju pretnje od raketa aktiviaju protivraketni sistemi.“

Još jedna stanica kod Irkutska kontrolisaće teritoriju od zapadne obale SAD do Indije. Dve stanice za radiolokaciju koje već funkcionišu u Kalinjingradskoj oblasti i kod Sankt-Peterburga pokrivaju severni, severozapadni i zapadni pravac. Stanica u Armaviru (Severni Kavkaz), koja će početi sa radom do kraja godine, već u ovom trenutku skenira prostor od Francuske i Španije do Alžira, Sudana, Irana, Avganistana, jednog dela Indije i Pakistana. Istovremeno, postoje stare stanice kojima je potrebna zamena. Ne bi se smelo zaboraviti da je Rusija izgubila dve moćne stanice u Ukrajini, ističe Viktor Baranec:

„Ne bi bilo loše da se nadoknadi taj gubitak. Neophodno je da se ozbiljno pozabavi istočnim pravcem. Severna Koreja dosta često testira rakete. Nije isključena mogućnost da bi neka raketa greškom mogla pogoditi područje Rusije. Ako se raketa ne vidi, ne može ni presresti. Trebalo bi se pozabaviti i severoistočnim pravcem, koji nije dobro zaštićen. Tako da danas nema pravaca za koje bi se moglo smatrati da su od drugostepenog značaja.“

Umesto da se postavlja pitanje o zameni postojećih stanica trebalo bi proširiti mogućnosti koje Rusija ima na Dalekom istoku, naglašava direktor Centra za društvenopolitička istraživanja Vladimir Jevsejev:

„Bilo bi svrsishodno da se stanice tipa „Voronjež“ postave u Primorju. To bi omogućilo praćenje trajektorija balističkih raketa. Pored Severne Koreje i Japan ima razvijeni raketni program. Važno je da se postavi jedna stanica u Primorju i još jedna na Kamčatki, makar zbog toga što bismo u tom slučaju imali dodatno vreme za upozoravanje celog sistema o raketnom napadu.“

Dakle, koliko je stanica potrebno? Eksperti smatraju da je optimalno da se udvostruči broj postojećih stanica.