Vlada RS u rasulu

Narodno iskustvo je formulisalo sentencu po kojoj, kad brod počne da tone,   miševi   su ti koji   1. bježe.

Ta metafora, samo donekle, može da se odnosi i na aktuelnu Vladu Republike Srpske   koja se u kontinuitetu javnosti   lažno predstavljala   kao Titanik pa će tako i završiti.

Sklepana od trulih kompromisa,   duboko usidrena u neznanju i nesposobnosti, sa odsustvom hrabrosti, umeća   i vizije ona je tek sad,   kada je dockan,   spoznala da je, odlučujući se za kontinuitet,   potpuno promašila kurs plovidbe, a brod Srpske prepustila ćudima prirode.

Dok su budžetska skladišta bila koliko-toliko popunjena   redovi su bili na ulazu, ali sada kada je sve sistematski ispražnjeno i opustošeno, ogromna je gužva na izlazu.

Prvi je, čim je vidio da su pukotine takve da je havarija neizbežna,   a zahvaljujući lovačkom instinktu,   utekao Džerard Selman   da bi, ne birajući sredstva,   spas potražio na usamljenom ostrvu Ustavnog suda.

Poučeni njegovim primerom ka izlazu grebu i drugi u strahu da, kao i na Titaniku, neće biti dovoljno čamaca za spasavanje.

Prvo valja negdje na sigurno skloniiti, da nije bilo parka i Mile Radišića,   skoro doživotnog gradonačelnika Dragoljuba Davidovića pa je za tu nepriliku izabrana diplomatska služba u Izraelu.

Na iskrcaj, prvi u redu čekanja, je i ministar policije Stanislav Čađo, koji će, kao čovek od najvećeg poverenja,   što je i zaslužio napravivši od RS raj za sve "kontroverzne biznismene",   utočište naći u planiranoj rusko-srbskoj firmi za eksploataciju gasa.

Istim putem je naumio i Željko Kovačević   čije će ministrovanje ostati   u zapisano u analima kao primer   šta sve biva kada čovek vođen bolesnom ambicijom   zaluta.

On je naumio u "Elektroprenos BiH", firmu poznatu po debeloj ladovini i još debljim prinadležnostima.

U najvećoj nedoumici je ministar   zdravlja za čijeg mandata su se pacijenti hranili, umesto u bolnicama, po okolnim prodavnicama i kioscima brze hrane.

Ranko Škrbić bi ostao da završi započete reforme koje smrtnim ishodom prete i pacijentima i zdravstvenom sistemu, sve sa osobljem.

Jedina prepreka u tom naumu mu je kapetan plutajuće bele lađe Aleksandar Džombić koji, em neće da odobri povećanje doprinosa za Ranka, em sa njim niti govori, niti ga očima može videti.

Ali, ako baš mora da ide i Škrbić bi u priučeni diplomatiju Željke Cvijanović, a Beč   mu je baš zgodna obližnja destinacija. 

Jedine osobe koje ne kane napuštati   Vladu RS   jer u nju tek povremeno svrate je ženski sastav.

Gospođe ministarke Lejla Rešić, Gorana Zlatković i Nada Tešanović   od sadašnje posade drže se na velikoj distanci.

Rešicki, kao ministarka samouprave, upoznaje domaće prirodne lepote putujući   po opštinama.

Zlatkovićka je ministrvanje u oblasti turizma shvatila kao priliku da u svojstvu turiste obiđe sveta pa joj je teško i ući u trag koji vodi preko Izraela,   Češke i Srbije u Italiju, a tek usput   svrati do Neuma.

Tešanovićka preferira crnogorsko primorje. Malo je u Bečićima, malo u Budvi a obiće i srpske siročiće u Kumboru.

Tako je od cele Vlade u sedištu ostao samo Zoran Tegeltija   da štampa nove obveznice i trezorske zapise   jer je to jedina   alternativa, kako kaže sam premijer, da se bankrot odloži.