Nikolaj Gogolj

Nikolaj Gogolj je jedan od najvećih pisaca ruske literature. Rodio se 20. marta 1809.godine u mestašcu Soročincah, i potiče je iz stare ukrajinske porodice.

Sa deset godina Gogolj je se upisao u gimnaziju viših nauka. On nije bio dobar učenik, ali je posedovao odlično pamćenje, za svega nekoliko dana bi spremao ispite i sa lakoćom prelazio iz razreda u rezred. Gogolj je bio slab sa jezicima, ali je dobar bio u slikanju i ruskoj literaturi. Decembra 1828.godine, Gogolj je prešao u Peterburg. Njegovo prvo krupno literaturno delo, kojim je započela njegova uspešna karijera, bilo je „Večeri na majuru kod Dikanjke“. Slede „Arabeske“ i „Mirogorod“, oba dela bila su objavljena 1835. godine.

A potom „Revizor“ i prvi tom dela „Mrtve duše“. Juna 1836.godine on je otputovao u inostranstvo, gde je sa kratkim pauzama, proveo mnoge godine.

Prvi tom „Mrtvih duša“ je bio gotov 1841.godine. Septembra iste godine Gogolj se uputio u Rusiju, da pripremi štampanje svoje knjige. Rukopis je predat prvo na moskovsku cenzuru, koja se spremala da zabrani knjigu. No, potom je rukopis bio poslat u Peterburg, gde je zahvaljujući uticajnim prijteljima Gogolja, štampanje bilo odobreno.

Posle toga, on se opet uputio u inostranstvo. Živeo je u to vreme u Rimu, pa u Nemačkoj- Frankfurtu, Dizeldorfu, potom u Nici, Parizu, Ostendu. Nekoliko puta je teško bolovao, a to je doprinelo da se više zainteresuje za religiju.

Jednom prilikom, u trenucima teških dilema o ispunjavanju sopstvenog duga, spalio je drugi tom „Mrtvih duša“, prineo ga kao žrtvu Bogu i javilo mu se kako bi trebalo da piše, kako bi „svo društvo uputio na dobro“. Počeo je novi posao. Po svom običaju, mnogo puta je menjao napisano, verovatno pod uticajem raznih raspoloženja.

Njegovo zdravlje je bivalo sve slabije, njime je počeo da preovladava strah od smrti. Jednom je u sred noći tokom svojih religioznih razmišljanja njime ovladao strah i sumnja, da on nije ispunio svoj dug prema Bogu. Tada je probudio slugu, tražio da otvore kamin, bacio sve svoje papire i spalio ih. Ujutru, kada se pribrao, sa tugom i kajanjem je o tome ispričao grofu Tolstoju. Od tog momenta mu je postalo jako loše i posle nekoliko dana je umro, 21. februara 1852.godine. Sahranjen je u Moskvi, u Danilovskom manastiru.