Nezaposlenost u EU više nije kijavica, već zapaljenje pluća

Evropski zavod za statistiku je saopštio da je u maju nezaposlensot u zoni evra premašila 11%. Od 1999. goidne, tačnije od trenutka formiranja jedinstvenog valutnog prostora, to je najviši mesečni pokazatelj. U proseku nezaposlenost u zoni evra raste za 0,1% mesečno. Bez obzira na masovne antirkizne mere odobrene na poslednjem samitu EU, bez obziljne hirurške intervencije na evropskom tržištu rada rast nezaposlenosti će se nastaviti, ubeđeni su eksperti.

U maju mesecu najviši pokazatelj nezaposlenosti fiksiran je u Španiji, Grčkoj i Portugaliji, kao i u Irskoj. U Španiji je bez posla ostala skoro četvrtina stanovništva – 24,6%. Među tim zemljama za sada najmanje teško stoje stvari u Irskoj, tamo je radna mesta izgubilo 14,6% stanovnika. Nezaposlenost među omladinom u zoni evra i u EU u celini je praktično jednaka – preko 22,5%. Najčešće zvanična objašenjenja rekordnog uvećanja borja nezaposlenih svode se na nabrajanje kriznih faktora. To je smanjenje troškova evropskih kompanija između ostalog na personal, u cilju očuvanja profita. To je itucaj krize na potrošačku potražnju, izvozno-uvozne operacije i slično. U realnosti nezaposlenost će rasti dok evrospek vlade ne pribegnu efikasnim merama, usmerenim na uklanjanje korenitih uzroka, a ne posledica, smatra Anton Ljubič, rukovodilac projekata investicionog fonda Haj Kapital Korporejšns. U intervjuu za Glas Rusije on je istakao:

"Uzroci nezaposlenosti su očigledni: preterani, neobično visoki porezi koji u poptunosti destimulišu ekonomiju. I veštački uvećani doprinosi na nezaposlenost. U suštini nezaposlenima je povoljnije da sede kući na pooći nego da idu na možda ne baš najbolje plaćen posao. Ali on ne žrtvuje ovu razliku, pošto mu nije zanimljivo da radi. U tim uslovima nezaposlenost će se naravno zadržavati na visokom nivou. Ona je u principu u Evropi pred krizu bila prilično visoka, sada je već oborila rekorde. Naravno, ako evropske vlade počnu da smanjuju poreze u prvom redu poreze za otvaranje sopstvenog biznisa, poreze na prihod preduzimača, i malih i srednjih, ako počnu da pooštravaju zahteve za izdavanje doprinosa za nezaposlene, nezaposlenost će pasti. Zato što će ti stimulisati ljude ili da otvore sopstveni biznis ili da se zaposle. Što će sa svoje strane doprinositi napretku ekonomije."

Drugim rečima, u pogledu borbe protiv nezaposlenosti evrospke vlasti treba da prestanu da leče kijavicu, vreme je da se leči zapaljenje pluća, rezimira Anton Lubič. Međutim, aktualni nivo nezaposlenosti neznačajno je skočio čak u Nemačkoj i sačuvao uznemiravajuće pokazatelje u Francuskoj. Jedina zemlja EU gde Evropski zavod za statistiku nije primetio promene na tržištu rada je Mađarska. Tamo su očigledno pokazatelji nezaposlenosti već dostigli vrhunac.