Blago Malteškog ordena u Kremlju

Muzeji Italije, Francuske, Malte i Rusije su se udružili kako bi organizovali izvanrednu ekspoziciju posvećenu istoriji najstarijeg vojno-monaškog Ordena svetog Jovana Jerusalimskog – poznatijeg kao Malteški orden. Ova izložba je otvorena u Muzejima Moskovskog Kremlja (6. jul – 9. septembar).

Oko dvesta umetničkih dela i dokumenata prikupljeno je u ekspoziciji pod nazivom „Devet vekova služenja veri i milosrđu“. Mnogo jedinstvenih eksponata za ovu izložbu dali su Muzeji Moskovskog Kremlja. Direktor Muzeja Jelena Gagarina kaže:

"Izuzetno retki eksponati iz kolekcija i arhiva Italije, Malte, Francuske, s ostrva Rodos i iz naših kolekcija podsetiće na glavne etape delatnosti Ordena, ispunjene herojskim stranicama borbe i odbrane plemenitih ciljeva zaštite nesrećnika i ranjenika. Ovde se nalaze krune Velikih majstora, bodeži Vere, krstovi i znaci Ordena koji su pripadali poznatim Velikim majstorima, oklopi i oružje vitezova, veličanstveniportreti. Ukras izložbe predstavlja izvanredan portret malteškog viteza naslikan kičicom velikog italijanskog majstora Karavađa, koji je ljubazno dostavio Palaco Piti iz Firence."

Izložba u Moskovskom Kremlju upriličena je povodom 20-godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Malteškog ordena. Tim povodom je u Moskvu doputovao čak i Veliki majstor Metju Festing. Predstavnici takvog ranga – najviši rukovodioci Ordena – nisu dolazili u posetu Rusiji već više od dvesta godina. A ceremoniji otvaranja izložbe u Kremlju prisustvovao je čuvar umetničkih kolekcija Malteškog ordena Fra Džon Kritjen, koji je sa zadovoljstvom podsetio na tesne istorijske veze između Rusije i malteških vitezova.

"Izložba velikom ruskom narodu pruža odličnu mogućnost da shvati suvereni vojni Orden koji je u toku nekoliko veoma važnih godina bio povezan s Ruskom imperijom. To su godine kad je car Pavle I, pokrovitelj Ordena od početka, postao njegov Veliki majstor i samim tim je spasio Orden u kritičnim godinama njegovog postojanja. Gledaoci će shvatiti zašto je pravoslavni car bio pokrovitelj katoličkog Ordena."

Ovaj događaj spada u vreme pred sam kraj 18. veka: tada, 1789. godine, Napoleon Bonaparta je osvojio Maltu i Orden je bio podvrgnut žestokoj pljački i isterivanju. Pavle I je pritekao u pomoć pozvavši u Rusiju vitezove, koji su u celom svetu bili čuveni po svojoj humanističkoj delatnosti. U znak zahvalnosti oni su mu dodelili titulu Velikog majstora. Posle smrti Pavla I sledeći car – Aleksandar I – je odbio da dođe na čelo Ordena. Praktično sve regalije Malteškog ordena, koje su se preselile u Rusiju, bile su vraćene u Rim.

Međutim, kontakti između Malteškog ordena i Rusije počeli su mnogo pre Pavla I. Na primer, vitezovi su više puta pomagali ruskim mornarima. Koordinator izložbe u Kremlju Jelena Gavrilova skreće pažnju na jedan eksponat: rukopis s dugim spiskom imena. I evo šta kaže:

"1656. godine dogodila se bitka kod Dardanela, ujedinjena ruska i venecijanska flota je do nogu potukla tursku flotu. Tako je bilo oslobođeno sedam hiljada hrišćanskih sužanja, koji su se nalazili na turskim galijama. 2500 ljudi je dovedeno na Maltu. Tamo su lečeni, hranjeni, snabdeveni odećom i novcem. I ovaj dokument kaže da je svaki oslobođeni sužanj dobio nešto poput pasoša kako bi stigao do svoje domovine. Na ovom spisku ima 1200 naših sunarodnika – pravoslavnih hrišćana, pod nazivom „Moskoviti“ i „Rusiti“."

Malteški orden je stekao postojanu slavu izvesnog međunarodnog MVS. On svake godine pruža pomoć ljudima u različitim zemljama u iznosu do milijarde evra. I među volonterima ovog Ordena ima i ruskih državljana – istina, ne mnogo, oko sto ljudi.

Pogledajte fotografije sa izložbe.