Jugoslavija je značila prkos Hristu, prkos Svetom Savi, prkos Srpstvu

Zašto je dakle propala jedna država koja je imala starost jednog dečaka? Svakako, ne od starosti, reći ćete vi. A ja vam kažem: da, od starosti i prestarelosti. Jugoslavija je propala od starosti i prestarelosti, ja to ponavljam. Po izvoru rođenih ili stvorenih, ona je bila sasvim mlada; i po upoređenju sa hiljadugodišnjim državama na Istoku i Zapadu ona je bila vaistinu u detinjskim godinama. Ali je po grehu bila stara. Po gresima i bezakonjima svojim bila je ostarela i prestarela. Smrt ju je zbog toga napala i udavila.

Evo vam slike: dva mladića odslužili vojsku i rastali se. Jedan je od njih bio ozbiljan i trezven, a drugi lakomislen i razvratan. Sreću se tek posle tri godine. Trezveni drug, zdrav, snažan i veseo, pogleda na svoga lakomislenoga druga i zaprepasti se. Video je pred sobom ne mladića od 25 godina, nego starčića od 25 godina, proseda, pogrbljena, kašljucava, jehtičava.

- Kako si, šta radiš? oslovi zdravi bolesnoga.

- Eto, kako sam. Čekam sa strahom mesec februar.

I snašlo ga je ono, čega se bojao. Jer i to stoji napisano u Svetom pismu kao reč od Boga: Snaći ćete, veli, ono čega se bojiš. I mladoga starčića snašlo je ono čega se bojao. Pošetala smrt u mesecu februaru i njega se dotakla samo malim prstom i on je pao mrtav. Gresi kao crvi razjedaju i razgrizaju mlade i vrlo mlade ustanove. I Jugoslavija je bila ostarela i prestarela od greha, zato je pala i propala.

Dva zla učini narod u Jugoslaviji. Ostaviše Boga izvor vode žive, to je jedan greh, jedno zlo – pa iskopaše bunare isprovaljivane koji ne drže vodu – to je drugi greh, drugo zlo. Pastiri i starešine narodne napusti li su Hrista Boga kao večiti sveži i zdravi izvor vode pa su počeli, po ugledu na jeretičke i bezbožne narode, da kopaju

Mesto povratka Hristu u praksi, naše narodne vođe srljaju iz ideologije u ideologiju, dok ih narod slepo prati. Periodično nam se ponavljaju slični padovi. Zaboravljajući narodnu državu i narodne ideale tražimo vodu po “bunarima isprovaljivanim”. Nova ideološka mantra je “Evropa nema alternativu”.

suve bunare i da hvataju kišnicu. Suhe bunare nazivali su oni kulturom ili civilizacijom, ili naukom ili modernizmom ili progresom ili modom ili sportom, i tako redom.

Odbacili smo bili Hrista, zato smo bili odbačeni od Hrista.

Jugoslavija je značila prkos Hristu, prkos Svetom Savi, prkos Srpstvu, prkos srbskoj narodnoj prošlosti, prkos narodnoj mudrosti, i narodnom poštenju, prkos svakoj narodnoj svetinji – prkos i samo prkos. Zbog toga smo imali državu bez Hristovog blagoslova, slobodu bez radosti, rat bez borbe, propast bez slave, stradanje bez primera.

No, i ovoga puta milost Božja prevazišla je svu zlobu ljudsku, čak i razum ljudski. Kad je proplakalo svako srce srbsko, Bog je pružio ruku svoju davljeniku. Kad je sav narod upro pogled u živoga Gospoda šapćući mu krvava srca: Ne nadamo se u pomoć ljudsku, nego se na damo u tvoju milost i čekamo spasenje od Tebe (molitva na večernju), onda nas je Gospod izbavio, i očistio zemlju našu od Nemaca, povratio nam

Šetnja kroz oslobođeni Kruševac 1944. Radost povodom oslobođenja kratko je trajala. Ubrzo pošto su okupatorske nemačke snage oterane nastaje nova komunistička tvorevina, u kojoj je ruganje Hristu dostiglo nezapamćene razmere.

je slobodu i darovao državu. Slava Ti i hvala, Gospode blagi.

Ali znajte, i deci svojoj kazujte, da nas je Gospod pomilovao pod prećutnim uslovom, da nikad više nećemo ostaviti Njega, Životvorni izvor žive vode, niti ćemo, poput jeretika i bezbožnika, okrenuvši leđa Hristu kopati suhe bunare oko kojih ljudi stoje, čekaju i umiru od žeđi. I još pod uslovom, da se niko ne usudi prkositi Božjim i narodnim svetinjama, nego da ovaj narod stane pred zastavu Hristovu i proslavi, zvučnije i stvarnije, mislima, rečima i delima Boga jednoga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, na vek veka. Amin.