Pridnjestrovski mir

U Pridnjestrovlju se obeležava 20-godišnjica uvođenja ruskih mirotvoraca.

Republička banka izdaje memorijalnu monetu povodom tog datuma, štampa novu poštansku marku. Na jesen će se u mnogim gradovima republike pojaviti aleje Slave, a Pridnjestrovski državni univerzitet će pripremiti za objavljivanje knjigu o ruskoj mirovnoj misiji. Osim toga, u republici se pojavio novi praznik, utvrđen ukazom predsednika Pridnjestrovlja – Dan uvođenja mirovnih snaga.

Istorija Pridnjestrovskog sukoba započela je 2. septembra 1990. godine. Tada, nešto pre raspada SSSR, pet regiona Moldavije na levoj obali Dnjestra, objavilo je da formira Preidnjestrovsku Saveznu Republiku sa centrom u Tiraspolju. Oni nisu bili usamljeni u svojoj težnji da budu nezavisni od Moldavije. Deo sela i gradova na desnoj obali i grad Benderi takođe se izjasnio za ulazak u novu državu. Uzrok takvog koraka bila je izjava nacionalistički raspoloženih radikala u Kišinjovu o tome da Moldavija istupa iz SSSR i da je moguće njeno pridruživanje Rumuniji.

Vlasti Moldavije nisu se slagale sa takvim stanjem stvari i u martu 1992. godine u Pridnjestrovlju je započeo oružani konflikt. On je trajao nekoliko meseci, do sredine jula. Zemlju je spasao ruski mirovni kontigent.

Na današnji dan međunarodno priznanje Tiraspolj nije dobio, mada želi da ga stekne. Moldaviji varijanta bez Pridnjestrovlja ne odgovara. Na kraju za 20 godina sukoba sitaucija u regionu, bez obzira na dalji pritisak od strane OEBS-a, EU i Rusije nije se promenila. Pa i pred vlastima Moldavije sada stoje drugi problemi, kaže ekspert Međunaordnog instituta za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Bruter:

- Sume od transfera novca radnih migranata u Moldaviju 2,5 puta premašuju državni budžet. Očigledno je da država ima virtuelni karakter. Ona živi sama po sebi i na nju praktično niko ne vrši pritisak. Očigledno je da je porodicama radnih migranata i njima samima prilično sve jedno kako će izgledati pridnjestrovsko regulisanje pitanja. Oni žive u drugoj kategoriji, u drugom koordinatnom sistemu. Za njih su važne druge stvari. To je preživljavanje. Što se tiče regulisanja pridnjestrovskog pitanja, oni su za ovih 20 godina navikli da malo šta od njih zavisi.

Za sada mir u zoni konflikta održavaju Zajedničke mirovne snage, u koje ulaze ruski, pridnjestrovski i moldavski vojnici, kao i vojni posmatrači Ukrajine. Službu mirotvorci obavljaju na 15 stanionarnih punktova i prelaza koji su postavljeni na ključnim delovima zone bezbednosti.

Istovremeno Parlamentarna skupština OEBS-a pozvala je Rusiju da što pre završi proces povlačenja trupa iz Pridnjestrovlja, a sve ostale učesnike regulisanja pridnjestrovskog pitanja da razmisle o transformaciji mirovne misije na Dnjestru u polifunkcionalnu civilnu misiju pod međunarodnim mandatom OEBS-a. Zauzvrat, vlasti Pridnjestrovlja su zatražile da ojačaju mirovni kontigent u njegovom aktualnom formatu.