Olimpijske beleške netradicionalnog sadržaja

Zaboravljene su konkursno uzbuđenje i intrige, 7 godina grozničavih priprema, udarne izgradnje i radnih napora, masiranog Pi-ara, glasina, ludih sporova, oduševljenja bez granica, skandaloznih otkrića, fine diplomatije i debelih propusta. Olimpijske igre u Londonu su otvorene.

Beleške našeg dopisnika u britanskoj prestonici Dmitrija Linika.

Euforija je postigla vrhunac, čitava Britanija se konačno podelila na one, ko oseća pravu sreću od Igara, i one, kome je sve to dojadilo. Svaki peti stanovnik britanskog glavnog grada je napustio grad u to užurbano vreme, ali umesto njih na ulice se desantirao veliki broj turista iz čitavog sveta.

Glavne ulice Londona su posebno uređene, dok su inspektori na parkiralištima neobično aktivni. Ranije nisam video u gradu toliko policajaca. Uoči otvaranja Olimpijade sam video visokog spretnog momka kako trči u šorcu i dresu – odimpijci među nama! – za njim je trčalo oko desetak policajaca. Nisam video da li je pendrek postao štafeta.

Posle ceremonije otvaranja pekinških Igara 2008. godine londonski organizatori su se zamislili: teško je bilo prevazići Kineze. Onda su odlučili da odgovor bude asimetričan, odnosno, skromni, ali ukusni. Zatim je budžet Igara počeo rasti – od 4 milijarde funti na 17. Ni to nije kraj.

Na pešačkom trgu Lester-skver, pored kancelarije Glasa Rusije šetaju gomile ljudi, gromki glasovi se takmiče s muzikom i otkucajem časovnika. Gomile se sastoje uglavnom od stranih turista. Godišnji odmor, lep grad, vreme u Londonu retko lepo, ima mnogo kafića. Pravi odmor!

Čovek u nošnji Ginisove pinte poziva u susedni pab, aktivisti dele letke o štetnosti droge, na spratu londonskog dabl-dekera svira duvački orkestar. Na Trafalgarskom trgu se bratime, turisti iz različitih zemalja fotografišu se zajedno, viču, pevaju, piju različita pića. Inače, zaista je veselo.

Stanovnici oblače kape i majice u bojama Junion Džeka, rodoljupski raspoloženi vozači belih furgona ističu britanske zastavice. Inače, samo jednom u životu običan stanovnik Londona može da bude svedok takvog praznika. Ako uspeh zavisi od broja raspoloženjih ljudi, londonska Olimpijada može da se smatra uspešnom.

Oni, kojima se ne dopadaju zastoji na cestama, gomile ljudi u metrou, oduševljeno-optimističke prognoze, svuda prisutni komercijalizam i inače okoolimpijski rusvaj, održavaju u dvorištima i rejonima sopstvene alterantivne olimpijade, a čak i protestne olimpijade – bez rekorda i ne globalno, ali je to bar šansa upoznati susede.

Uskoro će zanimljive statistike registrovati rekorde – koliki je iznos od prodaje olimpiskih suvenira, koliko obroka ribe sa krompirom su pojeli gosti britanskog glavnog grada, i ako se saberu svi trkači i fudbaleri - učesnici Igara su trčali na razdaljini između Zemlje i Meseca. Kasnije će ekonomisti izračunati za koji postotak su porasle prodaje različite robe i opravdati ogromne troškove i velike nade…

Olimpijski London, kao domaćin za sopstveni rođendan – imao je tri dana čišćenja, spremanja, pranja i peglanja. Zatim je potrebno sve smestiti, razonoditi, služiti i paziti da veseli gosti ne prospu vino na stolnjak. Krajem dana preostaje samo pasti u fotelju bez snage – a ipak ostati zadovoljan. Sve će to biti kasnije. Sada je veselje!