Grčka: izračunjavanje šansi za ispadanje

U ponedeljak grčke stranke su nastavile pregovore na temu novog kompleksa mera za smanjenje državnih troškova. Dan ranije, saopštava Rojters, vladajuća parlamentarna koalicija skoro je usaglasila mehanizam uštede 11 milijardi evra, kako bi i dalje dobijala pomoć od EU i MMF.

Prošle nedelje šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu je izjavio da odgovarajuće strukture EU nameravaju i nadalje da podržavaju Grčku. Razume se, dotle dok ona poslušno ispunjava sve budžetske mere koje je propisao Brisel. U kontekstu ovog ohrabrujućeg obećanja kao izrugivanje deluju sveže prognoze za Grčku, koje su skoro istovremeno dale finansijska korporacija Sitigrup i rejting agencija Standard end Purs. Po mišljenju analitičara Sitigrup, antikrizni program u Grčkoj će se zagrcnuti u svakom momentu, što će provocirati novu političku krizu iza koje će uslediti bankrotstvo i izlazak zemlje iz zone evra. Sitigrup daje Grčkoj za boravak u jedinstvenom valutnom prostoru najviše godinu dana, a verovatnoću takvog razvoja događaja procenjuje na 90%. Agencija Standard end Purs predviđa sudbinu Grčkoj u pomalo drugačijem formatu – šanse da napusti zonu evra iznose jedan prema tri. Ruski eksperti takođe nisu skloni da preterano ukrašavaju situaciju. Govori rukovodilac projekta investicionog fonda Haj Kapital Anton Ljubič.

- Smatram da šanse da se Grčka zadrži u zoni evra svakim danom postaju sve manje, i ako Grčka ostane u zoni evra, ja ću to pre primiti kao čudo. Tačnije bazičnom prognozom bih pre smatrao izlazak Grčke iz zone evra. On neće biti momentalan, najverovatnije će Grčka neko vreme koristiti dve valute paralelno, ali teško da će moći da se zadrži u okviru zone evra.

Između ostalog, nisu svi eksperti raspoloženi pesimistički. Magistar ekonomskih nauka Vladislav Belov iz Evropskog instituta RAN smatra da bi bilo korektnije razmatrati problem uzimajući u obzir realne interese svih strana, uključenih u događaje.

- Reč je o tome koliko će zoni evra na čelu sa Nemačkom i Francuskom poći za rukom da nađe finansijska sredstva za servisiranje dugova kriznih zemalja. Ne samo Grčke, već i Španije, Portugalije i Italije. Očigledno špekulacije povodom izlaska Grčke iz zone evra grade se oko tog pitanja. Na današnji dan, po meni, troškovi izlaska Grčke iz zone evra premašuju one troškove koje vodeće zemlje, uključujući postojeće fondove, mogu sebi da dopuste. Razmatranja finansijskih analitika tekuparalelno sa ocenama vodećih rejting agencija, i po mom ličnom mišljenju to je deo špekulativnog uticaja na tržište. Meni se čini da bi sada trebalo pažljivije odnositi se prema takvim ocenama.

Po njegovom mišljenju, izlazak Grčke iz valutnog prostora jedno je od realnih rešenja problema zone evra, ali pro time to rešenje je najmanje optimalno. Poslazeći od ovih razloga Nemačka, Francuska i druge države u principu su spremne da se odluče na dodatne troškove radi podrške ne samo Grčke, već i drugih zemalja Južne Evrope. Prilikom stabilizacije zone evra ovi troškovi će se isplatiti u roku od 2-4 godine, smatra Belov.