Koloseum izložen na aukciju

U Italiji kriza nije samo ekonomska. Propadaju istorijski spomenici koji ulaze u zlatni fond kulturnog nasleđa UNESKA. Neki objekti propadaju bukvalno pred očima. Ovakva sudbina je stigla na primer deo preostalih zidina u Pompeji, koji su se srušili u oktobru 2011. godine pred gomilama turista. Regionalne vlasti nemaju veliki izbor: da prodaju, izdaju u zakup riznice starine ili da zatvaraju oči pred njihovim rušenjem. Temu nastavlja Sergej Guk.

- Statistika je obeshrabrujuća. Italija poseduje istinsko bogatstvo – 60 hiljada objeksata od istorijskog interesa. Od njih se 47 nalazi pod zaštitom UNESKA. Što ima všie moralno nego praktično značenje. Kraljevski dvorac u Veneciji iz 17. veka može da potvrdi ovu činjenicu. Njegova nekada bela fasada, drvena vrata zjape u pukotinama, jednistvene freske su izbledele pod dejstvom vlage. Lokalne vlasti nemaju sredstava, dvorac je izložen na aukciju za 20 miliona dolara. To je nešto manje nego što žele da dobiju za prodaju prava predstavljanja Koloseuma (na donjem vešu ili damskim tašnama – nije tako važno): 27 miliona dolara za period od 15 godina.

Vlada je uvela režim bespoštedne štednje u svemu, novčani potok iz Rima presušuje. Kako bi otegle razaranje i nazadak, regionalne vlasti se upuštaju u sve moguće grehove. I istorijske fasade crkava, katedrala, muzeja krase reklame kozmetike i kunjihskog pribora. A šta da se radi? Mišljenje eksperta Glasa Rusije Aleksandra Djukova koji se nalazi na čelu ruskog fonda Kulturno nasleđe.

- Data situacija se pojavila pre svega zbog nepoštovanja obaveza na očuvanju u restauraciji spomenika sa spiska UNESKA od strane vlada, u datom slučaju Italije. Novca naravno nema uvek. Ipak svaka država ima određene obaveze koje mora da ispuni. Pokušaj prodaje licenci na korišćenje slika ovih spomenika može da ima još neke osnove. Ipak razmešanje bilo koje savremne reklame u kulturnoj zoni uz spomenik ili ne daj bože na njemu samom jeste svojevrsno razaranje tog spomenika. Razaranje istorijskog konteksta, u koji je on smešten i razaranje njegove percepcije od strane okolnih ljudi. To je varavarstvo koje se ne može opravdati. UNESKO treba da poslanja što je moguće više pažnje datoj činjenici. Pomoć UNESKA i organizaciona i koordinaciona će biti vrlo važna. Jasno je da on nema još uvek iskustva, ali moraće da ga stekne.