Da Zapad na oba oka zažmuri

Zapadna štampa saglasna je u komentarima da nemiri u Kosovskoj Mitrovici predstavljaju uvod u bitku za podelu Kosova, koja će Nato staviti pred dilemu kako da reaguje.

Američki mediji na nemire gledaju kao na prolog posle koga bi „tvrda linija u Beogradu” zatražila da na sever Kosova dođu ruski vojnici, koji su se iz međunarodnih snaga povukli pre nekoliko godina.

Rusija je, inače, nasilje nazvala direktnom posledicom nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova i insistirala da se Zapad vrati pregovorima, a već nekoliko puta ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev i načelnik Generalštaba Jurij Balujevski su rekli da je dovoljno da vlasti u Beogradu samo pozovu ruski kontingent mirovnih snaga u pokrajinu, pa da se on i vrati.

Bez obzira na različite procene razvoja situacije na Kosmetu – čini se razumnom teza londonskog „Tajmsa” da je „nasilje u Kosovskoj Mitrovici ugasilo evropske nade da je kriza oko proglašenja nezavisnosti prošla”.

Češke „Lidove novini” juče čak zaključuju da će Kosovo moći da se očuva „samo onako kako je i nastalo – silom oružja”, dok varšavski list „Djenjik”, čijih je 28 vojnika povređeno u neredima u Mitrovici, upozorava da EU a sa njom i Poljska plaćaju sada ceh za to što su brzopleto podlegli zahtevima kosovskih Albanaca.

„Srbi sada imaju utisak da su ih UN i NATO izdali. Priznajmo, nismo učinili mnogo da se tako mučno ne osećaju”, piše poljski list i upozorava da je EU, od čije pomoći Kosovo živi, imala puno argumenata kojima je mogla da ubedi kosovske Albance da se suzdrže i pričekaju.

S druge strane, navodeći da su nemiri „deo kampanje Srba da vlast Prištine na severu Kosova učine neodrživom” i da izdejstvuju podelu Kosova, „Njujork tajms” konstatuje da je izazov veoma veliki i citira visokog zvaničnika Nato-a u Briselu, koji je želeo da ostane anoniman, a koji tvrdi da vojne snage ne mogu da se upotrebe da bi se sprečio svaki srpski pokušaj da nametnu podelu Kosova. „Vrlo je klizav teren između toga šta je političko, a šta bezbednosno pitanje”, citira američki dnevnik ovog zvaničnika Nato-a.

Navodi se, takođe, da visoki zvaničnici Nato-a u nezvaničnim razgovorima sve češće izražavaju zabrinutost „pošto UN nemaju adekvatna sredstva da se suoče sa pretnjom podele”.

Strategija kako se suprotstaviti podeli Kosova u EU je još pod većim znakom pitanja. Iako se specijalni izaslanik EU na Kosovu Piter Fejt odlučno protivi novom iscrtavanju etničkih granica, ovaj američki dnevnik navodi da mnogi visoki zvaničnici i u EU nezvanično kažu da Brisel, „ako Srbi nastave da insistiraju na podeli, malo toga može da učini da to spreči”. Rojters je sinoć javio da su predlozi za razrešenje krize koje je Slobodan Samardžić pre tri dana izložio Lariju Rosinu zapravo „ratifikacija podele Kosova” (tako ova agencija naziva navodnu Samardžićevu ideju da Srbija upravlja delovima Kosova na kojima žive Srbi). Srpski ministar nije javno izneo šta je tokom vikenda predlagao američkom diplomati, a Rosin je odbio da komentariše Rojtersovu vest.

Kako javlja Tanjug, u Nemačkoj nema zvaničnog reagovanja, ali štampa se obilato bavi kosovskom temom, ističući – poput konzervativnog „Velta” iz Berlina – da „Kosovu preti faktička podela”.

„Iako je međuetničko nasilje, od kojeg se strahovalo, zasad izostalo, izvesno je da Kosovu preti faktička podela”, piše „Velt, dodajući da „kosovsku situaciju opterećuje i nerešeno pitanje ukidanja Unmika”.

Liberalni „Tagescajtung” (TAZ), takođe iz Berlina, ukazuje na „pravne nejasnoće” i postavlja pitanje „ko zapravo ima glavnu reč na Kosovu – Unmik, kosovske vlasti, Kfor ili, pak, novopečeni Euleks”?

„Svi oni raspolažu oružanom moći, ali je linija ovlašćenja vrlo nejasna”, piše TAZ, postavljajući pitanje „ko će snositi odgovornost ako vojnici NATO-a budu pucali na srpske demonstrante”.

List ocenjuje da ni situacija u Beogradu nije mnogo jasna kad se traži nosilac odlučivanja.

„Parlament Srbije je raspušten, s političkim vođama kosovskih Srba komuniciraju samo poverljivi ljudi premijera Vojislava Koštunice, a predsednika Borisa Tadića Srbi sa Kosova ne slušaju”, tvrdi TAZ.

„Budu li kosovski Srbi i dalje dolazili u sukob sa Unmikom i Kforom”, upozorava taj list, „može se lako desiti da jednoga dana međunarodna zajednica zatvori na tren oba oka, kao što je nekad u Hrvatskoj učinila, te otvori put masovnom proterivanju Srba sa Kosova”.

I britanski „Tajms” navodi da „mlako saopštenje EU” da je vrlo zabrinuta zbog situacije i da svi zainteresovani treba da izgrade multietničko Kosovo koje počiva na vladavini prava „neće imati mnogo uticaja ni u Beogradu, ni u Prištini, ni na barikadama u Mitrovici”. Izlaz iz ove situacije, britanski dnevnik vidi u primeni pritiska i nagrade Beogradu.

„Brisel mora da ponudi Srbima stvarni izbor, između oštre vojne akcije, ukoliko Beograd bude podsticao nove demonstracije i pozamašnog paketa pomoći posustaloj srpskoj privredi, ako se Beograd potrudi da smiri strasti u regionu”, dodaje ovaj list.

B. Mitrinović

--------------------------------------------------------------

Vrh NATO-a odobrio akciju

U Vladi Srbije veruju da je akcija zauzimanja zgrade suda u Kosovskoj Mitrovici planirana i odobrena u komandi evropskih snaga NATO-a u Monsu u blizini Brisela. Na drugoj strani, izvor „Politike” iz Unmika objašnjava da je pregovore sa Srbima u severnom delu Mitrovice vodio administrator UN za ovaj deo Kosova Džerard Galuči, čijim ponašanjem nisu zadovoljni mnogi međunarodni predstavnici u Prištini. Ovaj američki diplomata je, prenose ti izvori, svojim ponašanjem doprineo da se situacija pogorša. Galuči je inače pre dolaska u pokrajinu bio otpravnik poslova u ambasadi SAD u Sudanu, gde se bavio sukobima u oblasti Darfur.