Nesreće generacije „Če“

Psiholozi kažu da se pojavila „generacija egocentrika“ – ljudi rođenih između 1980. i 2000. U svojoj knjizi „Generacija Ja“ profesorka Državnog univerziteta San Dijega Džin Tvendž tvrdi da je to „najrazmaženija, najarogantnija, najnarcisoidnija generacija za čitavu istoriju čovečanstva“.

Njene reči za mnoge zvuče istinito, posebno posle prošlogodišnjih demonstracija omladine u stilu „Okupiraj Voj strit“ i drugih, koje su se kao talas pronele po SAD i Evropi. Govoreći o mladima, Tvendž naglašava da je njihova predstava o sebi preterana i da je to ogroman problem za društvo. „Ta generacija ne priznaje autoritete, smatra da su predstavnici starijih generacija gubitnici, nesposobni da prenesu bilo kakva znanja“, - govori psiholog. „Buntovnički duh savremene omladine je zasnovan na prezrenju buržoaznog morala“, - nastavlja temu ruski psiholog i terapeut Aleksej Volkov:

- Rekao bih da je to odsustvo socijalnih granica i nepoštovanje socijalnih fetiša kao što su karijera, porodica, sticanje neke imovine. To su fetiši buržoazije. Sadašnja omladina je, kako se meni čini, poštenija. Rekao bih da ide u radikalnom levom pravcu. To je nova generacija Če Gevare. Ona ne želi sve i smesta, ona želi pravdu, i puna je želje da svrgne svetski buržoazni režim.

O sklonosti ka buntovništvu govore i američki genetičari koji su pronašli gen odgovoran za samoocenu i formiranje emocionalne privrženosti. On ima dve raznovidnosti: A i G. G verzija je agresivnija i samouverenija, i tog je gena kod nove generacije više nego kod prethodnih. Postoji još jedna odlika današnjih mladih – sredina u kojoj žive. Oni žive u eposi interneta i imaju svoj svet u kojima osećanja nisu potvrđena postupcima, već količinom „lajkova“ u društvenim mrežama. Tako se razvija nesposobnost za iskreno saučešće i koncentraciju pažnje, a to vodi ka „infantilizaciji“, smatraju psiholozi. Buntovništvo s tim nema veze, ali ima egocentrizam.

Postoji još jedna odlika generacije – klubovska kultura moderna 90-ih godina. U to vreme su se mnogi „navukli“ na sintetičke narkotike kao „ekstazi“, a to je poremetilo njihovu psihu. Mnogi bivši posetioci klubova 90-ih danas su u stanju infantilizma, neki su se pretvorili u biljke. Ta tragična tendencija nas tera da se zamislimo o „zlatnoj sredini“ i večite vrednosti kao što su zdravlje, sport, porodica. Ali da pritom ne postanemo zloćudni „starci“ koji preziru sve novo i savremeno.