Budućnost arktičkog dela Rusije

Rusija se sprema za široko osvajanje nalazišta energetskih sirovina na svom arktičkom delu. Trenutno je osnovni zadatak - predviđanje svih rizičnčnih okolnosti radi sprečavanje štete po ekološki sistem regiona, smatraju eksperti.

Program istraživanja kontinentalnog praga Arktika i razrade mineralnih resursa do 2030. godine predviđa petostruko povećanje proizvodnje nafte i četvorostruko gasa. Prema procenama vlade Rusije, očekuje se ekonomski efekat od realizacije programa u okviru 200 milijardi eura.

Rusija se tokom više decenija bavi osvajanjem arktičkog dela. Na današnji dan proizvodnja nafte iznosi 13 miliona tona, a gasa – 57 milijardi kubnih metara. Proizvodnja ugljevodonika ostvarena je u oblasti Ohotskog mora i ostrva Sahalin. Pripreme za proizvodnju odvijaju se na nalazištu Prirazlomno na delu Pečorskog mora. Štokmanovsko nalazište gasa u oblasti Barencovog mora spada u niz najvećih u svetu, ističe šef katedre osvajanja morskih nalazišta nafte i gasa Državnog univerziteta nafte i gasa Rusije „I. M. Gubkina“, profesor Boris Nikitin:

- Može se reći da su njegove zalihe 3,5 puta veća od zaliha norveškog nalazišta Trol. One iznose preko 4 biliona kubnih metara gasa. To omogućava godišnju proizvodnju na ovom nalazištu do 50-100 milijardi kubnih metara gasa. Perspektive takvih kompanija kao što su „Gazprom“, „Rosneft“ govore o tome da će se do tog vremena, tj., do 2030. godine, polovina gasa proizvoditi na morskim nalazištima.

Pritom nastaje pitanje, koliko je bezbedna proizvodnja ugljevodonika u arktičkom prostoru. Priroda ovog regiona je veoma krhka, on je najosetljiviji na planeti i neće izdržati visoko industrijsko opterećenje. Vlada Ruske Federacije definisala je zadatak - da se detaljno prouči problematika ekoloških posledica izvođenja radova na šelfu i utvrđivanja odgovornosti u slučaju prouzrokovanja štete. Nalazišta arktičkog basena koja su na današnji dan aktivna, kako tvrdi Boris Nikitin, rade uz poštovanje svih ekoloških normi:

- Problematika sprečavanja zagađivanja mora tamo je rešena. Nepotrebni materijali, koje koristimo prilikom izgradnje bušotina, samom bušenju, tokom eksploatacije, biće uskladišteni na platformi i zasebno će biti transportovani i deponovani.

Rusko zakonodavstvo daje dozvolu za radove samo onim kompanijama koje imaju iskustvo od najmanje pet godina. Takva ograničenja su opravdana, smatraju naučnici. Događaji u Meksičkom zalivu su pokazali, koliko je teško uklanjanje havarija ove vrsta i borba sa posledicama. Na Arktiku su uslovi još oštriji, iznosi stručnjak za osvajanje resursa nafte i gasa na kontinentalnom delu, dopisni član RAN Vasilije Bogojavlenski:

- Likvidacija posledica događaja, koji se desio u Meksičkom zalivu, doprineli su tropski uslovi. U toploj morskoj vodi prisutno je puno bakterija, i neke od njih su omogućile absorbovanje i preradu ugljevodonika. Na Arktiku takvih bakterija nema. Tako da bi se nafta taložila na dnu kao čvrsta frakcija ili bi dospela na obalu i izazvala zagađenje.

Ruski naučnici razrađuju tehnologije sprečavanja havarijskih situacija. Savremene naftne platforme su opremljene sistemom takozvanih „preventora“, koji isključuje mogućnost prodora nafte u more. Naučili smo se da izbegavamo ledene sante koje su velika pretnja u severnim morskim prostorima. Razrađene su platforme, čiji se gornji deo može odvojiti i udaljiti u more, i na taj način se izbegava kontakt sa ledenom santom. Sve proračune bezbednosti opreme za proizvodnju nafte i gasa stručnjaci uzimaju sa velikom rezervom. Čak ako se jednom u sto godina registruje bura sa talasom od petnaest metara, platformu dižu na taj način, da ne može da je ugrozi nikakva bura. „Sve zavisi od ljudi, - tvrde ruski stručnjaci, - a ne od tog mora, u kojem se nalazimo“.

Rusija namerava da aktivira osvajanje delova severnih mora. Za privredu zemlje to je realna mogućnost „pripreme za potencijalnu energetsku revoluciju“, i o tome je skoro dao izjavu predsednik vlade RF.