Evropska Srbija - novi Informbiro

Verujem da među čitaocima "Vesti" ima podosta onih koji su čuli za Rezoluciju Informbiroa, ali i među takvima malobrojna je čeljad koja detaljno može da objasni o čemu se tu radi. Ukratko, evo o čemu se radi: Staljin je u leto 1948. godine, preko dokumenta nazvanog Rezolucija Informbiroa napao Josipa Broza Tita i optužio ga da je špijun Zapada, jeretik komunizma, otpadnik... rečju bitanga koju valja ukloniti.
Tito je tih dana pokazao zavidnu hrabrost i suprotstavio se Staljinu, a komuniste u tadašnjoj Jugoslaviji, koji su podržali Staljinovo pismo, nazvao informbirovcima i poslao ih u logor zvani Goli otok. Kroz njega je prošlo nešto manje od 50.000 ljudi. Nikada neće biti utvrđen broj jadnika koji nisu izdržali mučenja na Golom otoku. Zašto ja ovo spominjem baš sada?

Pa zato što Srbija lagano klizi u situaciju sličnu gorepomenutoj. Ne verujem u nove logore, drugo je ovo vreme i drugačije su okolnosti, ali da u Srbiji ima ljudi koji bi, samo da mogu, neistomišljenike trpali na nove "gole otoke", u to sam čvrsto ubeđen. Današnja srpska "Rezolucija Informbiroa" zove se "Evropska Srbija". To je "proizvod" takozvanih proevropskih snaga u Srbiji, političara i njihovih promotera koji budućnost Srbije vide samo i jedino u Evropskoj uniji: bez rezerve i po svaku cenu.
Nije bitno što je Evropa uvodila sankcije Srbiji; što je ubila onih 12 beba u banjalučkom inkubatoru; što je bombardovala najpre Srbe u Krajini i Republici Srpskoj, pa onda razarala Srbiju; nevažno je i što je Evropa otela Srbiji Kosovo, što je očistila Kosovo od Srba... sve je to za "proevropske snage" u Srbiji nevažno.
Evropa je naš cilj; Evropa nema alternativu; Evropa je budućnost, bogatstvo, lepši život, putovanja bez viznog režima... to tvrde srpski "evropejci", ali ni pola jada da se na tome zaustavljaju. Neeeee, otišli su oni i dalje pa su iz javnog i političkog života uklonili sve koji misle drugačije. Nema na beogradskim televizijama, uključujući i državni kanal (RTS) koji svi finansiramo, intelektualaca, novinara, akademika, "političkih analitičara"... koji traže da se bar dobro razmisli pre nego što Srbija uleti u "evropski zagrljaj". Nećete pred kamerama videti Dejana Medakovića, Milorada Ekmečića, Vasilija Krestića, Dragana Nedeljkovića, Smilju Avramov, Mihajla Markovića... osobe koje, nema sumnje, pripadaju naučnoj i intelektualnoj eliti Srba kao naroda, a čije su postavke i tumačenja, izrečena pre 15-ak godina, vreme i događaji potvrdili. Pitanje je samo da li to neko hoće ili u svojoj ostrašćenosti neće da prizna.

Srbe čija je politička pozicija antievropska ili skeptična prema Evropi "demokratske snage" proglašavaju, pazi sada: ultranacionalistima, rusofilima, retrogradnim snagama, ljudima prošlosti, radikalima, miloševićevcima, mračnjacima i fašistima. Ko nije za Evropu taj je građanin drugog reda, kao što nedavno na mitingu Borisa Tadića reče glumica Mira Banjac.


Toga se ja plašim. Nisam protiv Evrope, potpuno mi je svejedno, jer znam mane i prednosti i jedne i druge opcije, ali se zaista plašim svake isključivosti, posebno isključivosti onih koji imaju moć i silu. Šta ako takvi, na izborima u maju, osvoje apsolutnu vlast u Srbiji?