Nikolaj Nekrasov

Nikoja Nekrasov je ruski pesnik, pisac i publicista. Priznati klasik svetske književnosti. Savremenici su govorili da je on bio čovek mek, dobar, bio je veliodušan, gostoljubiv i sasvim običan čovek sa pravom ruskom prirodom – lišen lukavosti, veseo i tužan, u stanju da se zanosi i veseljem i tugom do krajnjih granica.

Smatra se da niko od velikih ruskih pesnika nema više očigledno loših stihova. Nekrasov je u svojim stihovima činio oslonac na socijalno angažovani sadržaj, često čak na štetu umetničkim kvalitetima. Mnogi stihove sam je zaveštao da ne budu uključeni u njegova sabrana dela. Jedan od najpoznatijih kritičara tog doba Visarion Belinski rekao je o Nekrasovu: Kakav talenat ima ovaj čovek i kakva je sekira njegov talenat! Nekrasova kao pesnika poštujem zbog plamenog saosećanja za patnje običog čoveka, za poštenu reč koju je on uvek spreman da iskaže za siromašnog i ugnjetenog, pisao je o njemu drugi vodeći kritičar tog doba Dmitrij Pisarev.

Savremena kritika smatra da je osnovno njegovo delo narodni ep Nekrasova koja je napisan krajnje originalno. Najbolji momenat poeme je završna pesma koja započinje rečima Ti uboga, ti zaboravljena, ti silna majčice Rusijo. Poezija Nekrasova je odrazila ogromne pomake u životu ruskog naroda i to je odredilo posebno njegovo mesto među ruskim piscima realistima 19. veka. On ne samo da je se saosećao sa narodom, već je i poistovetio sebe sa seljačkom Rusijom, govorio je u njeno ime i njenim jezikom. Ja sam liru posvetio narodu svome, rekao je na kraju života. Tema naroda, seljaštva, ovaploćena u beskrajnoj raznovrsnosti tipova i karaktera, provlači se kroz čitavo stvaralaštvo Nekrasova – od ranih pesama Trojka i Domovina, pa do velikih epskih poema. Niko osim Nekrasova nije napravio takvu autentičnu sliku seoske bede i nesreće koja zadivljuje svojom oštrinom (Razmišljanja pred paradnim ulazom, Orina, majka vojnička, Pir za ceo svet) i niko nije video toliko svetlih strana u životu seljaštva – osnovnog sloja u Rusiji u to doba.