Monasi iza žice

Gojko Đogo, Rajko Petrov Nogo i ja smo otišli u Kosovsku Mitrovicu da otvorimo novi amfiteatar na Filozofskom fakultetu. Bilo je pravo zadovoljstvo videti gomilu sveta koji se tiskao u velikom broju na književnoj večeri koju smo priredili za njih, a na kojoj nismo kukali kao drugi nad sudbinom Kosova, već smo bodrili svoje čitaoce pozitivnom energijom

Istaknuti književnik i slikar Momo Kapor upravo se vratio sa Kosova i Metohije, gde je sa svojim kolegama, Rajkom Petrovim Nogom i Gojkom Đogom, svečano otvorio novi amfiteatar na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Osim Mitrovice, gde su održali književno veče, trojica pisaca posetila su i srpske manastire. Nije ih mimoišlo ni šiptarsko veselje i teatralan doček Ramuša Haradinaja, osvedočenog ubice i zločinca. U kratkom intervjuu za Glas javnosti, Kapor nam otkriva svoje impresije sa Kosova i Metohije i najavljuje novi roman koji će se pojaviti na Đurđevdan..

Upravo ste se vratili s Kosova i Metohije, kakvi su vam utisci?
- Gojko Đogo, Rajko Petrov Nogo i ja smo nedavno otišli u Kosovsku Mitrovicu da otvorimo novi amfiteatar na Filozofskom fakultetu. Isekli smo svečanu traku makazama na tri dela. Bilo je pravo zadovoljstvo videti gomilu sveta koji se tiskao u velikom broju na toj našoj književnoj večeri koju smo priredili za njih, a na kojoj nismo kukali kao drugi nad sudbinom Kosova nego smo, prema rečima domaćina, bodrili svoje čitaoce pozitivnom energijom. Mnogi dolaze na Kosovo, ali stižu samo do Kosovske Mitrovice, gde je bezbedno. No, mi smo se odlučili da obiđemo nekoliko srpskih manastira, pa smo sa promenjenim tablicama na kolima otišli do Dečana, Pećke patrijaršije i Gračanice, gde smo se upoznali i bili zadivljeni onim mladim monasima i monahinjama koji žive okruženi žicama i mržnjom tih poludivljih plemena. To su manastiri u kojima je renesansa počela pre renesanse u Italiji. Na kraju smo se odlučili za gotovo samoubilački čin. Iz Gračanice smo otišli u samu Prištinu, u kojoj je beslovesna rulja slavila povratak Haradinaja pucajući petardama, prangijama i pištoljima. Prošli smo kroz taj buljuk, a da nas, srećom, niko nije prepoznao, tako da sad mogu da govorim o tome. Srećom, auto se nije pokvario ni u jednom trenutku, niti je stao, inače ne bi imao ko da vam priča o našem putešestviju.


Kakav je vaš stav povodom oslobađanja čoveka koji je počinio tolika nedela nad srpskim življem ostavši nekažnjen?
- Što se tiče oslobađanja Haradinaja, koji je sam u svojoj autobiografskoj knjizi napisao kako je ubijao Srbe i Albance koji nisu bili poslušni, Haradinaja za koga se znalo da je čovek-zver, ja neprestano mislim o tome da Haški sud juri Radovana Karadžića, sjajnog psihijatra i pesnika, koji nikome nije ni dlaku s glave skinuo. Mislim da Srbija ne bi smela više da isporuči nijednog Srbina Haškom tribunalu, koji je najzad pokazao svoje pravo, licemerno lice.


U našem poslednjem intervjuu najavljivali ste novi roman za proleće. Kada će vaše novo delo ugledati svetlost dana?
- Na Đurđevdan će Srpska književna zadruga održati konferenciju za štampu, gde će biti predstavljen moj najnoviji roman, pod nazivom „Ispovesti“. Reč je o autobiografskom romanu od trista strana koji je, u stvari, jedna prava ljubavna priča.