Rumunski predsednik optužen za veze sa Viktorom Butom

Ovo je nije prvi pokušaj da se «poveže» Trajan Basesku sa Viktorom Butom. Slični skandali bili su uočeni još početkom prošle decenije. Međutim oni tada nisu mogli ozbiljno da naude političkoj karijeri rumunskog predsednika.

Opoziciona štampa piše, da je predsednikova administracija koristila za svoje potrebe jedan ili više aviona kompanije MIA Airlines, bivše JetLine, koja se pominje u izveštaju Un u kontekstu navodnih Butovih operacija isporuke oružja u Afriku. Na «spisku optuženih» u korišćenju aviona «prodavca smrti» (tako zovu Viktora Buta rumunski novinari) našlo se nekoliko visokih zvaničnika. Tu se nalazi Mihaj Rezvan Ungurjanu, koji je u periodu navodnih letova «avionima Buta» bio ministar spoljnih poslova, a kasnije postao šef rumunske Spoljne obaveštajne službe i premijer u vladi, koja je podržala Trajana Baseskua.

Naredna faza skandala lako je predvidljiva. Opozicioni novinari već su počeli da nagoveštavaju moguću povezanost, predsedniku Basesku bliskih, i rumunskih tajnih službi - sa trgovinom oružjem. Neki novinari podsećaju nepotvrđenu legendu, da su američke tajne službe htele da uhapse Buta u Rumuniji, ali rumunske tajne službe, koje su bile pod prećutnom kontrolom predsednika, upozorile su Buta i operacija je propala.

Novinari vole da prezentuju Butovu biografiju na osnovu mišljenja američkih tužilaca i holivudskih scenarista. Na taj način informacija, da sam But i njegova odbrana smatraju političkim slučaj, na onovu koga je osuđen u SAD, a dokazi optužnice se grade na istoj «operativnoj provokaciji» - jednostavno ne stiže do rumunskog čitaoca. Neki novinari se ne ustručavaju da koriste nepotvrđene informacije kako bi obradovali ljubitelje «vrelih činjenica».

Ako tražimo u tom skandalu realnu zaveru, ona postoji, pre, u opozicionoj štampi i kod određenih političara. Pošto je Zapad aktivno podržavo Baseskua u procesu impičmenta, nateravši vladu i Ustavni sud, da ga bez obzira na poraz na referendumu vrate u predsedničku fotelju, u Rumuniji su počela da se aktivno ispoljavaju antievropska i antizapadna raspoloženja.

Ambasador SAD u Bukureštu, specijalni izaslanik Stejt departmana SAD, predsednik Evropske komisije i evropski komesar za pravosuđe, vršili su grub pritisak na rumunske organe vlasti i na opoziciju. Naravno, opoziciona štampa nije mogla da se ne posveti ovim grubim mešanjima u rumunsku politiku. U ovom slučaju važna teza političke borbe je bila ideja da je Rumunija kolonija Zapada, a Basesku imenovan za njenog gubernatora.

Nije isključeno da je rumunskoj opoziciji, koja sebe smatra delom evropske političke elite, naznačeno, da se Evropa i SAD ne mogu kritikovati u domaćim političkim borbama, i da će takva kritika znatno smanjiti šanse opozicije za predsedničko mesto u budućnosti. Ovo se čini smešno, ali mnogi rumunski političari stvarno doživljavaju sebe kao deo «velike porodice zapadnih političara», bez obzira na mnogobrojne i ponižavajuće dokaze za suprotne zaključke.

U kontekstu tog hipotetičkog scenarija postaje jasna želja dela opozicije da predstavi Baseskua kao političara, koji koristi usluge ruskog «trgovca smrti». Takođe postaju razumljivi objavljeni napadi na ruske investitore u rumunsku metalurgiju. Oni su optuženi za suviše blisku i sumnjuivu saradnju sa političarima iz Baseskuovog okruženja. Očigledno da je opozicija u Rumuniji odlučila da igra staru političku igru, u kojoj pobeđuje onaj ko pronađe više «dokaza» za saradnju protivnika sa Moskvom. Ako je stvarno tako, onda je to velika politička i geopolitička greška. Geopolitički aspekt ove greške je očigledan. Politički aspekt je u tome, što rumunsko biračko telo dobro zna, ko je i kako podržao Baseskua uprkos izbornoj volji građana. A to očigledno nije Moskava.

Valentin Midrešesku,